Сви за договор, а од договора ни "д"

Као што је нови устав донет после разговора и договора свих парламентарних странака, тако и закон о његовом спровођењу мора бити резултат консензуса, слажу се представници партија у Народној скупштини Србије. Међутим, то је, судећи по изјавама, једино неспорно, а све остало требало би да буде усаглашено у консултацијама око уставног закона, које још нису почеле, али се очекују током ове недеље.

Председник српског парламента Предраг Марковић је одмах по затварању биралишта позвао странке да се договоре, како би он могао да закаже свечану седницу на којој био проглашен нови устав и усвојен закон о његовом спровођењу за недељу, 5. новембра. Међутим, како сада ствари стоје, устав би и могао бити проглашен у недељу, али уставни закон не. Марковићеву најаву седнице за 5. новембар Томислав Николић, заменик председника СРС-а, за "Политику", коментарише као "безобразлук председника скупштине". Андреја Младеновић, портпарол ДСС-а, изјавио је, међутим, да ће 5. новембра бити проглашен нови устав, али није помињао да би тада могао бити усвојен закон о његовом спровођењу. Сузана Грубјешић, члан Председништва Г17 плус, сматра да је могуће оба посла обавити тог дана, а Зоран Анђелковић, генерални секретар СПС-а, каже да би било добро да се истог дана прогласи устав и донесе закон за његово спровођење, али да није реално очекивати да то буде 5. новембра.

Андреја Младеновић каже да ДСС очекује сагласје о уставном закону, какво је постигнуто око устава, те да ће инсистирати на договору и компромису са свим странкама. Према његовим речима, постоји политичка воља код свих странака да се донесе уставни закон и да се дође до термина и врсте избора. Младеновић је нагласио да треба показати стрпљење и сачекати да се странке договоре.

И Зоран Анђелковић, за "Политику" каже да је најважнији посао, што се тиче устава, завршен и додаје: "Мање је важно кад ће бити проглашен устав, да ли 5, 8, или 10. новембра. Проглашење устава је ствар добре атмосфере. Није било консултације око датума проглашења. Ја сам имао лични разговор са Предрагом Марковићем, али једно је жеља, а друго договор. Није добро ништа правити на брзину, нема за то разлога."

Томислав Николић каже да седницу за проглашење треба добро организовати, позвати много гостију, а "све је то посао". Међутим, Николић истиче да ову седницу никако не треба везати за недељу, "она би требало да буде везана за неки значајан датум, на пример за Митровдан, а да се устав зове по неком нашем свецу, а не по некоме од нас смртника, да то буде устав Предрага Марковића". Николић, такође, каже и да устав мора бити проглашен по дану, а не ноћу, јер "немамо чега да се стидимо, напротив".

Из наведених коментара види се да ни датум проглашења устава није нешто што може да прође без договора свих, а што се тиче уставног закона, ствари су много компликованије. За његово усвајање потребна је двотрећинска већина, а уколико договора не буде, онда ће сенка пасти на све добро што је урађено.

Томислав Николић каже да од владе очекује почетни предлог, не зато што нико други не зна да напише уставни закон, већ зато што "чиновници у влади врло добро знају колико би закона требало ускладити са новим уставом и у ком року". И Анђелковић износи сличан став, али и најављује да ће "СПС довести у питање своје учешће на седници на којој се буде расправљало о уставном закону, уколико он не буде резултат договора".

Сузана Грубјешић сматра да је могуће већ у недељу прогласити устав и донети уставни закон, јер "нема ту нешто много да се ради, једино што треба постићи јесте договор око избора". Само толико, договорити се око избора, а ту већ свако има свој "роковник".

Тако, рецимо, Томислав Николић сумња да би избори могли бити одржани пре фебруара наредне године, "с обзиром на темпо којим се држава одазива својим обавезама". Он додаје да би избори могли бити одржани и пре: "Ако би, на пример, председник Србије Борис Тадић поднео оставку, то би био разлог за одржавање председничких избора." Он истиче да би могли бити одржани и председнички и парламентарни избори истог дана у фебруару, али да то зависи од одлуке две трећине посланика. Николић, ипак, сматра да би требало одмах одржати парламентарне изборе, док би за председничке ваљало сачекати усвајање закона који регулишу функцију председника Србије.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је, међутим, да неће пристати да избори у Србији буду одржани следеће године и додао да ће инсистирати да и парламентарни и председнички избори буду одржани до 23. децембра.

Тадић је новинарима у Голупцу рекао да неће пристати на уцене Српске радикалне странке, ако због потребе за двотрећинском већином за усвајање уставног закона буде инсистирала на томе да избори буду у фебруару или марту следеће године.

СПС сматра, како каже Анђелковић, да сви избори треба да буду одржани на пролеће, а ако би се ишло неким бржим темпом, онда прво парламентарни, а касније председнички и локални, заједно. Он закључује: "Истовремено одржавање председничких и парламентарних избора за СПС је неприхватљиво."

Треба бити рационалан, не треба трчати на миг неког из иностранства, а нарочито не кад се иде на то да они буду пре него што, крајем године, Контакт група саопшти свој став о Космету, каже Анђелковић.