Пронађени „топнички дневници” ?
У претрази станова и просторија седморице бивших припадника 7. гардијске бригаде, који су осумњичени за убиство шесторице српских ратних заробљеника код Гламоча, нађена је одређена документација која се не може повезати с артиљеријским дневницима које тражи хашко тужилаштво, саопштио је МУП.
Притом је истакнуто да се хапшења никако не могу повезати с активностима које се проводе ради налажења артиљеријских дневника из војно-полицијске акције „Олуја”.
„Наведена група грађана ухапшена је због сумње да су починили ратни злочин против ратних заробљеника. Исто тако, при претресу станова и просторија осумњичених нађена је одређена документација која се не може повезати с артиљерисјким дневницима”, навео је МУП.
Седморица бивших припадника бригаде „Пума”, данас су се пред истражним судијом Жупанијског суда у Загребу бранили ћутањем након чега им је одређен притвор од 24 часа.
Медији су писали и да је један од њих, бригадир (одговара чину пуковника), наврат-нанос пензионисан десетак дана пре хапшења да не би испало да су ухапшени били високи официри Хрватске војске.
Осумњичени су, као припадници ХВ у операцији „Маестрал 2” 10. септембра 1995. у селима Млиништа и Халапићи, код Гламоча, убили Радослава Лакића, Перу Видовића, Петра Јотановића, Драгослава Мутића, Борислава Вукића и једно за сада неидентификовано мушко лице, припаднике Војске Републике Српске.
Акцију „Маестрал 2” спровеле су јединице Хрватске војске које су се тамо налазиле на темељу Споразума Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића од 22. јула 1995.
Након што су заробљеници 10. септембра 1995. године по наређењу командира јединице раздвојени у две групе, прва је група стрељана испред команде јединице у месту Халапићи, док је друга група одвезена у место Млиниште и тамо стрељана.
Тела ратних заробљеника Видовића, Јотановића, Мутића и Вукића ексхумирана су 16. јула 1996. године из масовне гробнице Камен код Гламоча, док је тело Лакића размењено на граничном прелазу Стара Градишка 4. августа 1997. године.
Од нашег сталног дописника
Загреб, 21. октобра – Јучерашње изненадно хапшење седморице бивших припадника Седме гардијске бригаде Хрватске војске, зване „Пуме”, из Вараждина, осумњичених за стрељање петорице српских војника у БиХ, данас доноси ново изненађење: загребачки „Јутарњи лист” из својих извора тврди да су међу заплењеном документацијом у кући ухапшеног донедавног активног бригадира ХВ Емила Црнчеца пронађени и артиљеријски дневници из напада на Книн које већ дуже време безуспешно од хрватских власти тражи хашки суд. Ти такозвани „топнички дневници” су доказно средство на суђењу тројици хрватских генерала за ратне злочине (прекомерно гранатирање) почињене током војне акције „Олуја“ и одмах после ње у августу 1995. године над српским становништвом.
Хрватска полиција је већ дуже време водила истрагу у вези са стрељањем петорице српских бораца које је вараждинска бригада „Пуме” под командом Ивана Корадеа, 9. септембра 1995. године, заробила у селу Млиништа код Гламоча у току војне операције „Маестрал“ вођене на основу споразума Изетбеговића и Туђмана. Сви заробљени с потпуковником војске РС Радославом Лакићем на челу убрзо су стрељани близу Корадеовог штаба, о чему је детаљно сведочио још крајем те године заробљени припадник „Пума” Јосип Брачун, на основу чега је, као и других докумената, српска страна пре три године поднела тужилаштву БиХ и хашком суду кривичну пријаву против Ивана Корадеа и још 15 хрватских официра. Уз тај ратни злочин кривичном пријавом је обухваћен и ратни злочин који је иста хрватска бригада починила у Мркоњић Граду, где је откривена масовна гробница са 181 убијеним Србином.
У свему томе јуче ухапшени бригадир Емил Црнчец имао је истакнуту улогу, јер је био један од најближих сарадника Корадеа, који је прошле године убијен у свом родном крају у Загорју у окршају с полицијом после убиства пет особа на том подручју. Црнчец је у свим биткама током протеклог рата био Корадеов начелник штаба бригаде, а уз њега је остао и када је тада већ генерал Кораде због свог необузданог понашања имао све већих проблема с хрватским властима. Са њим је био и када је његов претпостављени у вараждинској крчми пребио и понижавао припадника војне тајне службе СИС Јосипа Марчелана (до рата био заставник у ЈНА, а затим шеф централе СИС-а за Вараждин). И поред тога избегао је кажњавање, а „склоњен“ је тако што је упућен на војно школовање у САД.
Црнчец је у ХВ брзо напредовао, пре две године га је Месић одликовао за војне заслуге, а прошле године је добио безбедносни сертификат НАТО-а. До пре десетак дана био је на функцији заменика начелника Управе за оперативне послове и обуку Главног штаба ХВ, а онда је изненада отишао у пензију. Како откривају медији, препоручено му је са вишег места да тако поступи да га хапшење за ратни злочин не би затекло на високој активној војној функцији, што би била велика срамота за Хрватску војску.
Наиме, како се такође открива, када је завршила истрагу о стрељању петорице заробљених српских војника, полиција је обавестила премијерку Јадранку Косор да ће морати ухапсити бригадира Црнчеца, а о томе је затим обавештен и министар одбране Бранко Вукелић (данас је доживео тешки срчани удар и хитно оперисан у загребачкој болници), после чега је Црнчецу саветовано да се повуче у пензију.
Радоје Арсенић
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
