Глас да се отежа одлука

Преамбула Устава у којој се наводи да је Косово саставни део Србије можда неће бити довољна да спречи део међународне заједнице у намери да отцепи јужну српску покрајину, али јој тај посао неће ни олакшати. Половина Србије која је гласала за Устав можда неће спасити Косово, али неће ни дати алиби оним земљама које би једностраним признавањем косовске независности прекршиле све норме међународног права. А управо то је, како преносе медији, суштина предлога Мартија Ахтисарија за решење статуса Косова. Ахтисари ће, како се очекује, наредних дана званичницима УН у Њујорку представити скицу предлога у коме се, истина, не помиње термин "независност", али којим се Косову даје ограничен суверенитет, а Србији, фактички одузима суверенитет над Косовом. У тексту од 53 странице који је, како наводи приштински дневник "Експрес", 21. октобра Ахтисари предао чланицама Контакт групе, предвиђа се да Косово, као држава са ограниченим суверенитетом, нема столицу у УН, министра дипломатије и војску. Статус Косова, према том сценарију, требало би да буде решен новом резолуцијом Савета безбедности која ће заменити постојећу 1244 у којој се наводи да је Косово део Србије. Иако се реч независност не помиње у Ахтисаријевом предлогу, појам ће бити уведен кроз устав Косова који би био усвојен после резолуције, и којим би се овај део српске територије прогласио за независну државу. О међународном признању Косова, наводи лист, одлучивала би свака држава понаособ. У том случају, државе које би се одлучиле за признавање независности Косова, сасвим је извесно пореметиле би односе са Србијом, на шта је пре два дана упозорио и премијер Војислав Коштуница у интервјуу руској државној телевизији. Коштуница је рекао да "упозорава поборнике независности који у неформалним разговорима већ говоре о могућности признавања, да такав корак неће остати без последица".

Могућност да Ахтисари изнесе такав, нејасан предлог решења статуса Косова плаши и функционере Европске уније, који, како пише Ројтерс, страхују да би једнострано проглашење независности могло да доведе до дипломатске кризе и поделе у ЕУ. Ројтерс тврди да је Ахтисари, због снажног противљења Београда и Русије, одустао од предлога да Косово и Метохија добије независност, што би могло, наводи агенција, да доведе до "непријатног сценарија" по коме би Вашингтон водио дипломатску борбу за признавање Косова, а Русија би се томе опирала. Овакав развој догађаја, наводи се у анализи ове агенције, могао би да доведе до поделе ЕУ "на, с једне стране "православне и хабзбурговске чланице ближе Србији и, с друге стране, оне које би, попут Британије, могле да појединачно признају Косово".

Сличне сценарије разрађују и амерички медији попут часописа "Њузвик" и "Волстрит џурнала". "Њузвик" пише да политичари у Србији желе да одлука о Косову буде наметнута и у том контексту посматрају доношење Устава у ком се Косово помиње као неодвојиви део територије.

Лист тврди да су "прошле недеље америчке и европске дипломате биле у Приштини, косоварском главном граду, и рекле Албанцима да морају мало да сачекају. Србији, објаснили су, треба још времена да своју колективну главу привикне на развод". Недељник истиче да свет не треба да буде забринут због новог устава јер ће "смрдљива преамбула бити избачена чим се Косово отцепи. У међувремену, то је сигурносни вентил за Србију. То, ипак, не значи да нема праве опасности. Ако радикали заиста добију власт у Србији, игра би могла да постане стварно ружна и Србију би могао да захвати још један иредентистички, националистички талас". Амерички часопис, међутим, не одбацује могућност да Косово не добије независност.

"Ако Русија остане при свом тврдом ставу, Уједињене нације би могле да окончају свој протекторат у покрајини и да Приштини препусте да сама тражи међународно признање. То би било лоше и за Косово и за Србију и за Запад", тврди "Њузвик". И "Волстрит џурнал" пише да ће до краја године Косово кренути ка "коначном статусу", што "за све осим за Србију и Русију значи независност".

" САД и Европљани ће се сигурно сукобити са Русијом око Косова. Ова кавга је последњи поклон Слободана Милошевића свету", пише "Волстрит џурнал".

Извори тог листа наводе да је "Ахтисаријев план надахнут суверенитет с обавезама, који је дат Немачкој 1949. године. Косово можда неће добити место у УН или још неко време неће имати сталну војску. То неће бити названо "условном независношћу", али ће бити услова". Лист, у коментару, налик онима у време хладног рата, наводи да је у целом плану проблем руски председник Владимир Путин који је статус Косова повезао са спорним областима у Грузији.

Иако се у већини реакција из света износи сумња да ће Устав Србије утицати на решење статуса Косова и тврди да се ради само о «симболичној декларацији», истиче се да би признавање независности и игнорисање воље народа исказане на реферндуму могло да доведе до озбиљних преседана у међународним односима. А изостанак тог "народног противљења" одвајању Косова исказаног усвајањем Устава, сматра и већина домаћих аналитичара, била би нешто као прећутно слагање са одузимањем територије. Формално правно позиција Србије, тврди аналитичар Ђорђе Вукадиновић, није ништа боља данас него пре доношења Устава, али...   

- Да референдум није успео то би практично значило да смо се сложили да Косово иде. То што је референдум успео не мора да значи ништа међународној заједници. Али да је референдум пропао, они би то користили као аргумет за тврдњу да смо дигли руке од Косова. Да није успео било би лоше, а кад је успео не мора да буде добро- каже Вукадиновић. 

Он истиче да успех референдума обавезује и власт да не сме да пристане на одузимање Косова ни прећутно, али у неку руку даје и оправдање власти за чијег мандата би Косово било одузето. Вукадиновић тврди да је успех референдума «адут у рукама» и да изражено инсистирање међународних фактора и албанске стране да референдум ништа не значи упућује на то да тај чин ипак има тежину.

Са Вукадиновићевом тезом да би за Србију било јако лоше да референдум није успео, слаже се и бивши шеф дипломатије Горан Свилановић.

-Међутим, то што је Косово у Уставу нема пуно значаја, јер је оно тренутно у рукама Ахтисарија- каже Свилановић.  

Оваква демонстрација народне воље, сматра овај бивши дипломата, ипак неће имати никаквог утицаја на коначни статус. Помињање Косова у Уставу, сматра он, служи нечем другом.

-Косово је требало да призове бираче на гласање, а прихватање преамбуле у којој се не одричемо Косова треба да нам да нешто достојанства у случају да нам га одузму- каже Свилановић и додаје да, упркос неким оценама и неизвесности током референдума сматра да је одзив гласача био изузетан, с обзиром на чињеницу да се око милион грађана који се налазе у бирачким списковима не налази у земљи и да не може да гласа.

Чињеницу да се око 47 одсто грађана Србије није одазвало бројним апелима политичке елите да изађе на гласање Албанци са Косова сматрају главним аргументом за тврдњу да су се Срби опростили од Косова и да се томе противи још само власт у Београду.

Агрон Бајрами, главни и одговорни уредник дневног листа "Коха Диторе", који је најтиражнији и најутицајнији дневни лист на Косову у изјави за «Политику» каже да је «Приштина са стране пратила референдум и да је општи утисак да је много већи број Срба него што је очекивано одлучио да не верује људима који су Устав правили само ради Косова».

-То што око 49 одсто Срба није сматрало да свакако треба рећи «ДА» Уставу који још сматра Косово делом Србије, јесте само по себи изненађење за све на Косову, а сигуран сам и у Србији – истиче Бајрами и додаје да се то тумачи као знак да народ Србије није толико заокупљен Косовом колико то власт жели да прикаже.