Штикле у облацима

Минус 47 степени Целзијуса, 10.000 метара изнад земље и поглед од којег застаје дах. Кроз главу пролази сећање на бројне остварене и неостварене жеље, радост због ситница, које тада нисмо препознали важним, жал због туге коју смо (не)намерно нанели онима које волимо и страх да нећемо имати прилику да им кажемо чаробну реч – извини. Осећај да баш у том тренутку ипак све мора да се препусти некаквој вишој, космичкој димензији постојања одагнава страх и уноси олакшавајући мир. Откуцаји срца поново се нормализују.
Ово није тренутак одласка у "вечна ловишта", већ, веровали или не, део атмосфере пред почетак модне ревије, али не било које већ прве која ће у историји домаће и светске моде бити одржана у ваздуху, тачније у авиону Јат ервејза. Модна кућа AMC, креатори Валентина Обрадовић и Милан Ст. Марковић, као и модна агенција "Селект", ово несвакидашње пријатно изненађење приредили су новинарима писаних и електронских медија, протеклог петка, у оквиру актуелне "Aqua Viva Fashion Selection" недеље моде. Први сигурни кораци манекенки на високим потпетицама уверили су присутне да је сваки страх од летења превазиђен. Насмејане, самоуверене и лепе, грациозно су шетале по импровизованој писти, задивљујући не само представнике седме силе већ и путнике који су управо тог поподнева путовали на релацији Београд–Рим–Београд. Тим летом, наша авио-компанија прославила је пола века путовања ка Вечном граду.

Успешно се супротстављајући законима гравитације, манекенке су заводљиво носиле креације из колекције "Празник у Риму": сукње и хаљине од сатена, капуте од буклеа, у крупном пепито дезену, пелерине, струкиране сакое, који су суверено најављивали дах шездесетих, као незаобилазан модни императив за предстојећу сезону. Приказивање сваког од модела дочекано је аплаузом.

Слетање у Рим била је прилика за кратки обилазак продавница на аеродрому, упоређивање цена и обавезно испијање капућина, јер бити у Вечном граду а не попити прави италијански капућино, како рекоше неке од колегиница, био би чист грех! Дакле, да се не бисмо огрешиле тамо где не треба, испиле смо ово пиће, схвативши да се много не разликује од нашег, београдског, наравно, уколико изузмемо чињеницу да стиже у року од два минута и да га доноси насмејан конобар. У летећем обиласку продавница, видели смо моделе неких од најпознатијих италијанских креатора. Заједнички именитељ био би да су израђени од квалитетних зимских штофова и да их краси прецизна и педантна израда. Оно што нарушава идиличну модну слику су цифре од којих се врти у глави! "Прадине" кожне чизме од 1.000 евра и "Арманијев" мушки капут од близу 2.500 евра!

После фуриозног напуштања етикетираних радњи, продавнице парфема чиниле су се далеко примеренијим. Ту смо успеле да се намиришемо и без иједног потрошеног цента. Евре смо ипак морале да потрошимо, јер према неписаном мушком правилу, жене добију тренутну инјекцију среће чим натрпају кесе, а испразне новчанике. Тако смо се и ми срећне вратиле за Београд. При повратку смо ретроактивно прерачунавале да је, ипак, код нас све далеко јефтиније и да смо се прилично прешле. Уобичајену нуспоследицу куповине – грижу савести – убрзо је прекинула ревија Милана Ст. Марковића, ручак у авиону и наздрављање овом типично женском поподневу.

Све у свему, ово несвакидашње приказивање модела модне куће AMC био је леп предах од свакодневног усијаног радног ритма, прилика за пријатно дружење, али и подсећање на манире галантне градске господе, која је некада своје изабранице умела да изненади баш капућином у Риму и предивним осећајем да су важне и вољене. Можда ово путовање буде наговештај повратка таквих времена и џентлмена, који су знали како да освоје срца својих дама.