Зашто „Потрошач”

– Је ли вам то она риба о којој пише „Политика” – питала жена продавца код кога најчешће купује рибу на београдској Каленића пијаци.

– Јесте, госпођо, то је риба о којој је писала „Политика” – одговорио је продавац.

– Па шта је онда сом, арбун, лист... Свежа сигурно није – била је упорна суграђанка.

– Па писало је у „Политици” – одговарао је продавац.

Да, „Политика” је прва писала о чудном путу рибе пангасијус из Вијетнама до Србије и о томе како је трговци често као свежу продају и као афричког или азијског сома или као рибу лист и под ко зна којим још именима, варајући муштерије и зарађујући на њиховом незнању.

Дијалог са Каленића пијаце уверио ме је да „Политика” није погрешила када је одлучила да сваког четвртка у рубрици „Потрошачка политика” покуша да у највећој могућој мери заштити купца.

Чињеница да су приче из „Потрошачке политике” изазивале велико занимање читалаца и да су их уредно преносили други медији, уверила је и колегијум уредника и пословодство „Политике” да је време да читаоцима поклонимо посебан додатак.

То је „Потрошач”. Његова намера је да све нас, јер смо сви потрошачи, заштити у највећој могућој мери. Да кажемо која су нам права, да објаснимо начине како да их остваримо; да кроз анализе покажемо какав је квалитет робе коју купујемо; да подстакнемо преношење у Србију европских прописа о заштити потрошача и пре него што она стигне у ЕУ.

Драган Бујошевић „Политика“