Четвртак, 09.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„На српском ликвидирати не значи стрељати”

„На српском ликвидирати не значи стрељати”
Илустрација Д. Стојановић

Tрочлана комисија коју је именовао председник Хашког Трибунала Фаусто Покар одбацила је захтев Тужилаштва за изузеће данског судије Фредерика Хархофа, па је суђење лидеру радикала јуче настављено саслушањем другог сведока тужилаштва Горана Стопарића, који је 1991. године као добровољац у Територијалној одбрани учествовао у борбама у источној Славонији. Као бивши припадник паравојне формације Шкорпиони, он је пред Трибуналом већ сведочио на суђењу бившем председнику Србије Милану Милутиновићу и кооптуженима за злочине на Косову.

Стопарић је јуче рекао да је био командир вода у одреду Лева суподерица, састављеном од добровољаца СРС, и да је „по закону” одред Лева суподерица, којим је командовао Милан Ланчужанин звани Камени, током борби у Вуковару био у саставу и под командом Прве гардијске бригаде ЈНА.

Веза између седишта СРС у Београду и јединице одржавао је начелник штаба Леве суподерице Слободан Катић.

Стопарић је потврдио да су добровољци СРС учествовао у стрељању око 200 хрватских заробљеника на фарми Овчара, у новембру 1991,

и у борбама у Вуковару у јесен 1991.

Као особу која је наредила и организовала стрељање око 200 заробљеника на Овчари, Стопарић је означио тадашњег команданта Територијалне одбране у Вуковару Мирољуба Вујовића.

Међутим, тужитељку Дал је посебно занимало да јој сведок исприча све о Шешељевој посети Вуковару.

„Једноставно је бануо. Ја једноставно нисам ни знао да ће доћи, нити је ико то говорио. То је било из безбедносних разлога. Једноставно нас је посетио. Провели смо га, не само ми из Леве суподерице већ је ту било и официра из Прве гардијске бригаде до прве борбене линије, до Првомајске улице”, сећао се Стопарић.

На питање да ли је Шешељ одржао говор док је обилазио Вуковар, сведок је рекао да је Шешељ у ходу разговарао, али да није одржао митинг, јер је постајала опасност од хрватских минобацача.

„У Првомајској улици одвели смо га да му покажемо четири припадника Збора народне гарде и три или четири хрватска полицајца који су дан раније ликвидирани. Онда је Шешељ у шали рекао „Зашто их не спалите, можете добити неку заразу”. То сам чуо у ходу. Касније је отишао и почео да пуца тамо преко пута у једну кућу. Он наравно није могао тамо видети непријатеље, али симболично је пуцао у правцу где су се налазиле хрватске снаге”, рекао је Стопарић.

Вероватно алудирајући на тврдњу из оптужнице да је Шешељ у Вуковару рекао да ниједан усташа не сме жив да изађе из Вуковара, тужитељка је упитала „да ли је Шешељ говорио о томе шта је сврха борби у Вуковару”.

„Па ми смо ту дошли да би освојили Вуковар, а да ли је он говорио о томе или не ја сад не могу тачно да кажем. Говорио је да би требало храбро да се боримо, да не дозволимо неки преврат, да Хрвати овладају”, рекао је сведок.

„Сам његов долазак је нас охрабрио. То је већ био довољан стимуланс и подстицај да даље наставимо. Било ми је драго. Дошао је човек да нас обиђе. Није се бојао да дође на фронт. Господин Шешељ је био политички лидер у којег смо ми махом веровали”, додао је Стопарић.

Онда се у расправу умешао и председавајући судија Антонети.

„Када сте хрватске лешеве показали, најпре сте рекли да су то Хрвати који су били убијени, а потом сте рекли ликвидирани. Можете ли да нам кажете да ли су ови људи изгубили живот у борбама, или су они били ликвидирани у том смислу да су били ликвидирани по кратком поступку пошто су најпре заробљени. Шта сте тачно желели да кажете”, питао је.

„Часни суде, они су били убијени или ликвидирани у борби. Управо је и то разлог. Хтели смо сами себе похвалити код господина Шешеља”, одговорио је оптужени.

„Кажете да су били убијени или ликвидирани. Како ви схватате реч ликвидирани. Када ви користите ту реч шта она за вас подразумева”, наставио је судија.

„Када идем у акцију чишћења, ми је тако називамо, то је један војнички термин, идем с циљем да сачувам свој живот, да заузмем терен и да по могућности ликвидирам неког од непријатеља, убијем, ликвидирам. Али, не ликвидацију у смислу заробљеног човека. Једноставно у борби. Да то нисмо ми учинили, они би то учинили нама”, одговорио је Стопарић.

А, онда се зачуо и Шешељ:

„У српском језику се може рећи ликвидирати непријатељски положај, ликвидирати непријатељску јединицу, ликвидирати митраљеско гнездо. Значи пуцати у правцу непријатеља и ватром уништити. То може да значи ликвидирати. У српском језику ликвидирати не значи обавезно стрељати”, објаснио је.

Затим се тужитељка Дал заинтересовала шта значи „чишћење”

„Одговарајући на питање судије пре неколико тренутака ви сте рекли да сте ишли у акцију чишћења. Можете ли да ми објасните шта сте подразумевали под акцијом чишћења”, упитала је.

„Чишћење је један војнички термин, а подразумева се овладавање неким простором у смислу протеривања или уништавања непријатељске живе силе и овладавањем тим простором. То је чишћење”, одговорио је сведок.

Одговарајући на питања о догађајима у Вуковару Стопарић је рекао да је објекат „Велепромета” био власништво једне трговинске куће у Вуковару, и да су стотине Хрвата били заробљени у тим складиштима.

„Ја сам видео отворена врата и масу људи, али не знам шта се унутра налазило” , рекао је сведок.

Да ли вам је познато да су неки цивили убијени”, упитала је тужитељка.

Стопарић је одговорио да је слушао о томе од човека кога су звали Топола, кога се сећа и по томе што је у једну кућу где су славили Аранђеловдан, као поклон домаћину славе донео припадника зенги, снајперисту. Присутнима је објаснио да је другог заробљеника успут убио.

Топола је имао и свој приватни затвор у коме је била једна млада девојка која је оптужена зато што јој је муж био хрватски екстремиста, а за коју се не зна да ли ју је Топола прво силовао, па убио па бацио у бунар, или ју је живу бацио у бунар. Топола је касније погинуо тако да му никада није суђено.

Тужитељка Кристина Дал наставиће данас да испитује Стопарића.

Шешељ је оптужен за прогон, убиства, мучење, депортације, присилно премештање, окрутан третман, пљачку и безобзирно уништавање насеља у Хрватској и БиХ, као и за протеривања Хрвата из војвођанског села Хртковци, 1991–93.

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.