Ниска верност

Став који је својевремено изнео Џек Вајт да стару, добру рокенрол причу треба поново испричати, дефинише најзанимљивији тренд на актуелној сцени. Ради се о некој врсти просвећеног ревизионизма. Дуг је списак оних који се баве овим послом. Уз споменутог Вајта, главни ликови су Ден Оербак и Грег Картрајт. Прастаре шеме укрштају са новомиленијумским артистичким новотаријама. Рокенрол поново сјаји „као ископан стари мач”.

Прошле године овој екипи се придружила група филаделфијских рокера. Окупљени у саставу „The War On Drugs” они су, на феноменалном албуму „Wagonwheel Blues”, преписали Диланову музику мастилом које су користили чланови бенда „Sonic Youth”. Један од њих, чије је име ни мање ни више него Курт Вајл, огласио се ових дана соло албумом „Childish Prodigy”. Блуз ниске верности са чврстим рокерским ставом преузетим од Боба Дилана и Нила Јанга, налази се на њему. Украшен буком, дисторзијом и репетитивним ритмовима, са асоцијацијама на звук њујоршких андерграунд бендова „Тhe Velvet Underground” и „Suicide”, појављује се као ултимативна понуда за нову рокерску слушалачку елиту.

Текућој продукцији је управо недостајао један такав албум. На изазове које ново време поставља пред рок музику одговорено је са велеградских плочника. Откачени воз из песме „Freak Train”, који јури шинама које су поставили Алан Вега и Мартин Рев, уточиште је за све урбане невољнике. Води у рок авантуру сличну оној која је нуђена пасионираним посетиоцима мрачних градских изби у којима се некад свирала ова музика.

И за друге, који мисле да је рок пустоловина започела када је Роберт Џонсон продао душу ђаволу на оном раскршћу, постоји понуда на албуму „Childish Prodigy”. Фаталистички звуци усне хармонике – као из филма „Било једном на Дивљем западу” – у нумери „Inside Lookin Out”, спојени са изобличеним гитарским звуком, удараљкама које сугеришу неки мрачни ритуал и хистеричним вокалом, творе демонску блуз парафразу какву одавно нисмо чули.

У неким песмама – „Heart Attack”, на пример – Курт Вајл звучи као Мик Џегер који се од лондонског помодарца заљубљеног у блуз, претворио у путујућег музичара из делте Мисисипија. Још један фини постмодернистички трик који албум „Childish Prodigy” чини несвакидашњим делом. Сличан ефекат производи и обрада нумере „Monkey”, преузете из репертоара њујоршке супергрупе „Dim Stars” (Ричард Хел и чланови „Sonic Youth”).

Песме младог Курта Вајла, као и сонгови које је за драме Бертолта Брехта компоновао његов славни имењак, део су великог игроказа. У овој рокерској верзији „Опере за три гроша” социополитички елементи замењени су одметничким ставовима и индивидуалистичким идејама. Дисторзирана електрична гитара казује сличну причу као улични вергл. Рок песма је нова верзија некадашњих моритата.