Мали лакрдијаши долетели из Азије

Чачак – Сељани око Чачка, у Вранићима, Милићевцима, Горњој Горевници, Трбушанима, Љубићу, Премећи и Брђанима, али и житељи градског насеља Авенија липа, од половине октобра трпе најезду ситних инсеката, налик бубамарама. Непознати насртљивци посебно су бројни на осунчаним странама кућа и тротоара, око прозора и на окнима.

Реч је о новим члановима збирке инсеката Србије.

– За стручну јавност ово није изненађење јер су прошле године др Рагеб Таљи и његови сарадници, у Ворову на Фрушкој гори, регистровали новог члана у фауни бубамара. То је harmoniaaxyridis, вишебојна или азијска бубамара, названа и лакрдијаш – каже за „Политику” др Снежана Танасковић, ентомолог са Агрономског факултета у Чачку.

Ова бубамара је, због велике прождрљивости, употребљива за биолошку контролу штетних инсеката, због чега је 1982. године увезена у Француску из Кине. Од Француза су је преузели Грци (1994) за своје цитрусе, поврће, пасуљ и кукуруз, Белгија је (1997) увезла бубамаре из Јапана, Немачка је њима покушала да уништи ваши на ружама, а Чешка на хмељарицама. Убрзо су се појавиле и прве популације у европској природи па су, у Белгији рецимо, између увоза и природног ширења, протекле само четири године.

– Азијска бубамара у Европи је потиснула део популације домаћих сродника. У недостатку основне хране, вашију, лисних бува, афидофагних гриња, ова бубамара је канибална, па је и потпуно непожељан члан заједнице инсеката – наводи др Танасковић.

Обојеност и мрље код ове бубамаре веома су различити. Глава може бити црна, жута или црна са жутим ивицама, док су на подручју Европе покриоца најчешће наранџаста с црним мрљама (од 15 до 21) или црна с две до четири наранџасте туфне.

– Није штетна по људско здравље. Пошто има усни апарат за грицкање, код беба или хиперсензитивних особа може доћи до малог црвенила – каже саговорница која проучава инсекте.

Крилати уљези са суседног континента знају да исфлекају фасаду или унутрашњи зид жутим секретом, који избацују као одбрану од птица или узнемирене од човека. Зашто су ове бубе нарочито бројне баш око кућа?

– Намеравају да презиме у унутрашњости, јер чак петина популације преживи три зиме. Да би се спречио њихов улазак у кућу, препоручује се затискивање свих шупљина око прозора и врата пур-пеном или силиконом. Током наредног пролећа бубе ће саме напустити резиденцијални простор.

Појава лакрдијаша у природи Србије одмах је изазвала знатижељу истраживача и већ је забележена у нашој научној публицистици. Прошлог марта на Агрономском факултету у Чачку одржано је традиционално саветовање о биотехнологији и тада је представљен научни рад о азијској вишебојној бубамари, чији су аутори др Снежана Танасковић и др Горан Марковић, са чачанског АФ, и Рагеб Таљи, с Пољопривредног факултета из Новог Сада.

Г. Оташевић