Кућа славе и оспоравања

Спектакуларним концертима одржаним прошлог викенда у њујоршкој дворани „Медисон сквер гарден” на којима су, између осталих, наступили Брус Спрингстин, Стинг, Пол Сајмон, Арета Френклин, Ерик Клептон, U2 и „Металика”, обележено је 25 година од оснивања Рокенрол куће славних. Податак да и сама номинација за улазак у Кућу славних понекад допринесе да тиражи албума номинованих кандидата порасту по неколико пута, довољно говори о значају ове титуле. Ипак, свака медаља има две стране. Током четврт века постојања Рокенрол кућа славних била је далеко више пута критикована него хваљена. Разлози за критику, били они оправдани или не, бројни су. Музичари и критичари као главну ману наводе „кључ” по коме се састави и појединци номинују и бирају за улазак у ову кућу. Такође, напомињу да је цела прича око избора добра само као идеја, али да је њена реализација само давање легитимитета да, медијски гледано, „велики” извођачи буду још већи, док се „мали”, али подједнако заслужни музичари, можда никада неће наћи на овој листи.

А како је све почело? Фондација названа Рокенрол кућа славних основана је заправо пре више од 25 година, тачније 1983. У то време још није имала своје седиште, па су у конкуренцију за домаћина ушли Мемфис, Њујорк, Синсинати и Кливленд. Кливленд је тесно победио, између осталог, и због чињенице да чувени радијски ди-џеј Алберт „Алан” Фрид важи за „кума” термина рокенрол. Први „станари” 1986. године постали су Чак Бери, Џејмс Браун, Реј Чарлс, Сем Кук, Фетс Домино, Бади Холи, Џери Ли Луис, Литл Ричард, састав „EverlyBrothers” и „краљ” рокенрола Елвис Присли. Од тада па све до ове године у њу се „уселило” око 150 појединаца и састава. Љубитељи лика и дела сваког од њих рећи ће да су они своје место и те како заслужили.

Али, вратимо се на критике и контроверзе које Рокенрол кућа славних изазива већ дужи низ година. Прво правило овог удружења гласи да ниједан извођач не може бити номинован ако иза себе има мање од 25 година каријере. Такође, основни критеријум за улазак у Рокенрол кућу славних јесте да тај бенд или појединац морају да имају „јединствен и значајан утицај на ток и историју рокенрол музике”. Поменути критеријум је већ од првих избора, пре четврт века, па све до данас остао „камен спотицања”. Аргументи критичара и армије фанова су да су укуси различити и да не постоји конкретан метод по коме би се могло одредити ко је заслужио номинацију, а ко није.

Од четири категорије за номинацију: извођачи, неизвођачи, „рани утицаји” и пратећи музичари, прве три постоје још од 1986, док је последња уведена 2000. године. Фанови бројних састава и аутора већ годинама се буне зато што њихов глас нема никаквог утицаја у избору. Бројне петиције са неколико десетина хиљада гласова (попут оних из 2001. и 2007. године) занемарене су у потпуности, а комисија задужена за номинације није хтела ни да размотри могућност да се неко од имена са ових спискова нађе на листи потенцијалних кандидата. Недостатак „слуха” челника Рокенрол куће славних бројни критичари приписују чињеници да међу њима готово да и нема људи који се директно баве музиком. Људи окупљени око Јана Венера, идејног творца ове куће и суоснивача магазина „Ролингстоун”, у више наврата су били мета оштрог мача критике од којих је амерички канал „Фокс” отишао најдаље. Према наводима ове медијске куће, састав „GrandmasterFlashandTheFuriousFive” 2007. године ушао је на листу „бесмртних” упркос чињеници да је имао знатно мање гласова комисије од британске групе „TheDaveClarkFive”. Медијски скандал који је настао није пуно потресао челнике куће. Само годину дана раније састав „Секс пистолс” одбио је да учествује на церемонији доделе ласкавих признања, називајући ову фондацију и сам музеј „мрљом од мокраће”.

Хваљена и оспоравана у исто време, Рокенрол кућа славних ипак остаје једна од највећих институција у свету шоу-бизниса. На листи номинованих за 2010. годину, између осталих, нашли су се састави „Џенесис”, „Абба”, „Ред хот чили пеперс”, „Кис” и „Стуџс”. Имена пет нових „станара” биће позната у јануару. Хоће ли и овог пута њихов улазак у Рокенрол кућу славних постати предмет расправе – остаје да се види.