Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вино као лек и посао

Вино као лек и посао
Професор др Љиљана Гојковић Букарица

Виноградарство у Србији је развијена и исплатива грана пољопривреде. Квалитет вина почива и на великом броју малих произвођача, који их продају на малом броју места. Историја  српског винарства дужа је од хиљаду година.

Професор Љиљана Гојковић Букарица је међу пионирима проучавања утицаја резвератрола, супстанце која се налази у квалитетним црвеним винима. Пре шест година је објавила рад који јој је донео светски углед.

Пре само шест година у свету је било само десет научних радова о овој супстанци, о којој љубитељи доброг црног вина не размишљају док испијају своја два децилитра која се препоручују (више не, толико је здраво, остало води ка пијанству), а која и те како повољно утичу на наше здравље.

– Чули сте за француско парадокс. Реч је о подацима до којих су научници дошли да житељи јужних делова Француске у којој се пију квалитетна црвена вина дуже живе од својих сународника. Почело је истраживање тог парадокса. И дошло се до сазнања да је узрок дуговечности – резвератрол. Од 2003. године испитујем дејство ове супстанце на различите моделе крвних судова човека.(/slika2)

И шта смо до сада открили: да регулише рад срца, да има антиоксидативно дејство, снижава крвни притисак, смањује ниву „лошег” холестерола у крви и делује неуропротективно. Има га у нашим винима, али не у концентрацијама у којима се постожу повољни ефекти по здравље. Потребно је квалитетно грожђе са једног региона, храстове бачве посебног начина израде, у којима се може само један једини пут да држи вино да би садржало неопходну концетрацију ове благотворне супстанце – каже професор Букарица.

Њена велика жеља је да се од српских аутохтоних сорти грожђа оригиналним технолошким поступком произведу црвена вина са врло високим садржајем резвератрола како би се уносом малих количина вина постигла благотворна дејства. У овом њеном пионирском раду до сада су јој се придружили многобројне колеге из Србије и Немачке, као и чланови Одбора за кардиоваскуларну патологију САНУ на челу са академиком Владимиром Кањухом. Урађена су и два доктората везана за резвератрол у оквиру њеног пројекта.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.