О Предлогу статута ускоро у Скупштини Србије

Нови Сад – Председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић изјавила је јуче у Новом Саду, у разговору с новинарима, да постоји вероватноћа да се Предлог статута АП Војводине и Предлог закона о надлежности АПВ нађу на дневном реду републичког парламента већ наредне седмице.

„Уколико Скупштина АП Војводине планираном динамиком прихвати усаглашени текст Предлога статута с Предлогом закона о надлежностима Покрајине, постоји могућност да се већ до краја наредне седмице прекине редовно заседање републичког парламента и закаже расправа о документима који регулишу аутономију Војводине”, рекла је Ђукић-Дејановић која је јуче разговарала с председником покрајинског парламента Шандором Егерешијем и председником Извршног већа АПВ Бојаном Пајтићем.

На конференцији за новинаре председник СПС Ивица Дачић је изразио задовољство што је Извршно веће прихватило амандмане СПС-а на овај највиши правни акт Војводине и рекао да ће социјалисти гласати за Предлог статута.

„Наравно, подразумева се да текст будућег статута у целини буде усаглашен са Уставом Србије и не прејудицира никакву државу у држави”, упозорио је Дачић.

-----------------------------------------------------------

Умало туча

Седница Скупштине Војводине прекинута је јуче други пут, пошто је председавајући Синиша Лазић огласио паузу од петнаестак минута, настојећи да тако оконча вербални дуел посланика ДС-а и Српске радикалне странке, пренеле су јуче у касним поподневним сатима агенције, пред само закључење овог издања нашег листа.

У зажареној атмосфери претходно је посланик ДС-а и председник општине Бач Томислав Богуновић замолио колеге из СРС-а да на седници не помињу, због његовог одсуства, име бившег градоначелника Зрењанина Горана Кнежевића, недавно пуштеног из затвора да се брани са слободе.

Богуновић је затражио и да посланик радикала Саша Сантовац напусти дворану,  после чега се огласио шеф посланичке групе СРС-а Милорад Мирчић, рекавши „да има правде, у затвору би био он (Богуновић), а не Кнежевић”.

Мирчић је чак позвао посланика из Бача да се напољу, ако треба, обрачунају и физички, пренео је Танјуг.

С. Ж.

-----------------------------------------------------------

Хибер: Статут може да оцењује Уставни суд, а не политичари

„Принципијелно посматрано, у главним стварима статут Војводине и закон о преносу надлежности Војводине одговарају интенцијама које је имао Устав Републике Србије”, оценио је професор на Правном факултету у Београду Драгор Хибер.

„Да ли ће у коначном тексту, који тек треба да буде усвојен, нека одредба бити несагласна са уставним текстом, то може да каже једино онај ко је надлежан за оцену уставности, а то је Уставни суд. Све остало су политички говор и политичка полемика”, рекао је Хибер, који је и један од аутора Устава Србије.

Он је нагласио да је непримерено да се у политичком говору употребљавају тешке речи о положају Војводине, као што су „држава у држави”, „сепаратизам”... „Није ми познато да у Војводини постоје неке озбиљније сеператистичке снаге у односу на које би требало прилагодити државну политику, па и институционализацију Војводине”, истакао је Хибер, нагласивши да се „ретерује и када се наводе примери који треба да поткрепе те тврдње”.

„Јако много речи потрошено је на питања главног града Војводине. Ја бих рекао, када би неки новинар радио анкету на улицама Београда или било ког града у Србији или Војводини, да би од 100 грађана 80 одговорило да је Нови Сад, главни град Војводине. То је нешто што се подразумева у свести грађана”, подвукао је Хибер.

Он је нагласио да су механизми у праћењу реализације ових аката већ обезбеђени у Уставу Србије и подсетио да републички органи могу оспорити и ставити привремено ван снаге сваки акт аутономије, уколико се њиме крши устав Србије. „Дакле, не само контрола уставности кроз уставно судски механизам, већ и посебна управна контрола коју врши Влада Србије и сагласност на неке законе које даје републичка скупштина, представљају гаранцију за то”, истакао је Хибер.

Хибер је закључио да највећи проблеми у уставном смислу могу да наступе уколико „органи аутономије буду такви да схвате да су аутономна права дата њима, а не грађанима”, и да се аутономија обликује у један бирократски центар отуђене власти, као што је то урађено са аутономијом по Уставу из 1974. године.

Танјуг