Карикатуром против рата

У палати Уједињених нација у Њујорку данас ће бити отворена изложба радова са овогодишњег крагујевачког 15. Салона антиратне карикатуре, на предлог Међународне асоцијације градова весника мира и уз подршку Министарства спољних послова Србије. Изложба ће трајати до 20. новембра.

Локална уметничка и мировна иницијатива покренута у Крагујевцу 1981, после готово три деценије, очигледно је израсла у јединствену манифестацију, која се чврсто уткала у глобални мировни покрет, поставши нека врста матице која окупља све бројније карикатуристе и мировне активисте из Европе и света.

У ову манифестацију временом се укључило и неколико европских градова, пријатеља Крагујевца, а круну те сарадње илуструје чињеница да Гран при „Весник мира” и новчану награду од 1.500 евра дарује Међународна асоцијација градова весника мира, која делује под окриљем Уједињених нација, а чији је члан од 1987. и Крагујевац. На Салону своје фаворите бирају и крагујевачки градови пријатељи, Бидгошч и Биелско-Биала из Пољске, Инголштат из Немачке, Сирена из Француске, Питешти из Румуније и Карара из Италије.

Током друге половине прошлог века вођене су живе дебате о томе да ли је уметност уопште могућа после Аушвица и Хирошиме, што би пренето на историјско искуство Крагујевца могло да се парафразира у дилеми да ли ће у том граду после 21. октобра 1941. године, када су нацисти стрељали за само један дан неколико хиљада Крагујевчана, уопште моћи да се икада више говори језиком уметности.

Показало се да је она могућа и после ратних катаклизми и масовних злочина, што је и отворило пут да група младих људи, давне 1981. у Крагујевцу оснује међународни Салон антиратне карикатуре и да ту манифестацију усидри као нарочити креативни израз у српски и југословенски, али и у европски и светски мировни покрет.

Ова бијенална манифестација непрекидно је градила нови квалитет, ширила говор антиратне карикатуре и окупљала све већи број учесника из све већег броја земаља, ваљда и зато што је свет и даље притиснут циничним наступањем огољене силе и њеним незајажљивим апетитима да покорава, убија и разара.

Непрекидно суочавање човечанства са изгледношћу колективног апокалиптичког краја, очигледно је надахњивало и зачетнике и учеснике крагујевачког Салона да креативно све успешније обликују своје антиратне поруке и да им истовремено удахњују све снажнији морални, социјалнокритички и политички печат, који долази из окриља цивилног друштва и антиратне опредељености мировних покрета.

Све је почело када су ондашњи млади новинар Миодраг Стојиловић и карикатуристи Александар Димитријевић и Зоран Глишовић, под окриљем крагујевачког недељника „Светлост”, основали Салон антиратне карикатуре 1981. године.

Суочени са универзалним правом човека да живи у миру и са суровом чињеницом да је рат и даље део човекове егзистенције, имајући на уму трагично искуство Крагујевца из 1941. године, поменута тројица су одлучили да у свет пошаљу снажну мировну поруку и да посредством карикатуре изразе не само презир према рату и радикалну критику ратоборства, него и да рат исмеју, да разобличе оно нечовечно, лоше и лажно у нашем свету. Реализовање те идеје није прекидано ни у време тешких искушења на просторима Југославије, па ни онда када је рат поведен и у нашем дворишту 1999. године.

„За мене као Немца дирљиво је увек изнова то да један град који је доживео 21. октобар 1941. не позива на оружје и освету, него на презирање рата”, констатовао је поводом протеклог 15. Салона антиратне карикатуре угледни светски мировни активиста Петер Гирленгоф.

Данашњу изложбу у Уједињеним нацијама у Њујорку, отвориће председник Међународне асоцијације градова весника мира Алфред Мардер.

,,Крагујевчани, издижући се из сопствених мука, настављају овај значајан међународни захтев за мир. Ми смо им тако захвални и ценимо то”, рекао је Мардер, боравећи недавно у Крагујевцу, међу својим драгим пријатељима и поузданим сарадницима у глобалном мировном покрету.