Богатство за стан

Према истраживањима стручњака за некретнине, ако би цене непокретности у Загребу наставиле да расту по стопи по којој су то чиниле до претпрошле јесени, за шест година квадратни метар стана у Загребу био би веома скуп. Коштао би – осам хиљада евра. Нада да ће се успорити раст цена стамбених квадрата у главном граду Хрватске постоји и зато су тражени одговарајући стручни одговори да би се пронашао пут до јефтинијих квадрата.

Према речима тамошњих економских екперата, грађевински бизнис долази у кризу која је последица пада куповне моћи грађана и нереално високих цена земљишта.

Ако се погледају чињенице, оне указују на податак да је за стан од 50 квадрата у Загребу, по важећим ценама, неопходно да се ради – 11,8 година, не узимајући у обзир камате, уколико се стан купује на кредит.

Хрватска народна банка (ХНБ) држи строга ограничења на нове кредите и најавила је да ће их још пооштрити, а баш због тога, према писању хрватских медија, пословне банке су већ крајем прошле године повисиле камате на готово све врсте кредита.

Према речима екперата, повећање каматне стопе само 0,5 одсто, за којим су током 2007. године посегнуле све банке, смањује кредитну способност грађана. Тако је онима који би да узму стамбени кредит на 30 година то умањило куповну моћ за пет посто. А логично би било да за толико падне и цена станова. То се, ипак, није догодило.

Без обзира на податак да је две године заредом падала продаја станова у хрватском главном граду, цене квадрата су расле. Прво полугодиште 2007. године донело је њихов пораст од – 10 посто.

Стручњаци кажу да је неопходно повести рачуна о чињеници да је ММФ идентификовао тржиште некретнина као кључног креатора потенцијалне дужничке кризе, због чега су и сугерисали да се са цигле и бетона инвестиције преусмере у друге секторе који могу да донесу већи раст.

Иначе, у Загребу је у првих шест месеци прошле године евидентиран пад продаје некретнина за 38 одсто, али агенти за некретнине тврде да су се цене држале тврдоглаво високо, поготовоцене коришћених станова. На пад продаје утицало је и то што су се шпекулативни улагачи преселили на берзу, али и све чешћи проблеми с новоградњом, па су купци све опрезнији.