Шљивовица под нагибом

Ваљево – Због ниске откупне цене, око 80 одсто овогодишњих плодова шљива завршило је у казанима за ракију. Иако је то оцењено као нужно зло, ових дана се испоставило да је посреди добитна комбинација. Наиме, само на руско тржиште из овог краја месечно може да се извезе 100.000 флаша надалеко чувене шљивовице.

Међутим, овај изненадни и неупамћено добар посао за ваљевске сељаке доведен је у питање. Наиме, у извоз може само шљивовица из буради чији су се произвођачи регистровали за печење „мученице”, како је то предвиђено новим законом о ракији. Петар Добривојевић, председник Удружења српских домаћина из Колубарског округа, са седиштем у Ваљеву, који је преко новооснованог кластера уговорио наведени извоз, ових дана се хвата за главу.

– Ракије из ове и претходних година на подручју ваљевског краја и Колубарског округа има у огромним количинама. Али, шта то вреди када у извоз може да се пласира само она која се пече у домаћинствима која су регистровала ту врсту производње. Према подацима са терена, нови закон о ракији поштовао је симболично мали број наших сељака. Не могу да схватим да су радили против себе, иако им је јако стало да продају ракију. Не само што ће на тај начин изгубити, већ се истовремено, због нелегалног рада, излажу и да плате високе новчане казне – вели Добривојевић, објашњавајући да је готово била срамота када је од партнера из Русије тражио да поруџбину смање скоро за пола, односно на 60.000 флаша.

Само недељу дана раније Предраг Петровић, домаћин из села Паштрића код Мионице, казао нам је да увелико ради на оснивању Зеленог комитског покрета, чији ће главни задатак бити да се тражи безусловно укидање новог закона о ракији. У прилог опонирању навео је да он сељаке излаже беспотребним трошковима и озбиљно ремети у производњи и вештини која има вишевековну традицију. Устврдио је да сељак никада у џибру не ставља шећер, јер је то за њега прескупо, као и да никада не успевају да оберу све плодове и сместе их у каце за врење.

Уз подложене лампеке увек су се могле чути свакојаке приче, посебно када се мало више попије. Ова изненадна прилика да се добро заради и шљивовица легитимише као својеврстан извозни бренд, ако се произвођачи ракије из ваљевског краја брзо „не отрезне” и не региструју пецаре, остаће под пуним „нагибом”. И, неизбежно, празних џепова.

Б. Нововић