Ближи ли се крај пиратерији

Досадашња логика да са експанзијом Интернета вртоглаво расте број корисника који илегално преузимају музику убрзо би могла да престане да важи. Разлоге за то не би требало тражити у постепеном изласку из светске економске кризе, бољој платежној моћи крајњих корисника или њиховом поштењу, већ у једноставној чињеници: тражењем начина за избегавање плаћања преузетог садржаја изгуби се знатно више времена и новца од система „плати и скини”.

Истраживање које је недавно спровео британски дневник „Индипендент” донело је крајње занимљиве резултате. Испоставило се да људи који илегално скидају музику са Интернета годишње у просеку троше дупло више новца од оних који уредно плаћају потпуно легалне сервисе.

На питање како је то могуће? – добија се сасвим логичан одговор. Наиме, већини корисника „фајл-шеринг” програми (преко којих се обави највећи део илегалног преузимања музике) служе углавном као метод за откривање нових музичких издања. Најчешћи конзументи илегално скинутог материјала су особе од 16 до 50 година старости. Услед често лошег квалитета преузетог материјала, ризика од компјутерских вируса и све присутнијег страха од законских казни, корисници се често окрећу легалним начинима наручивања издања која су открили. Такође, бројни сервиси за размену онлајн материјала (попут чувеног „Рапидшера”) такозваним слободним корисницима ускраћују бројне погодности које су резервисане искључиво за власнике плаћених налога. У жељи да што брже дођу до омиљене песме, албума или видео-спота корисници купују налоге и скидају жељени материјал без проблема, али материјал који је на те сервисе илегално постављен. Када схвате да су утрошили превише времена и новца, одлучују да будуће новчане издатке користе за плаћање сервиса са којих ће најбрже, најлакше и потпуно легално моћи да скидају музику по жељи.

(/slika2)Британска фонографска индустрија због илегалног преузимања музике (у обзир није узета организована пиратерија) годишње губи око 200 милиона фунти. Ова сума могла би да се преполови током 2010. године ако се тренд смањења броја преузимања настави.

Планови музичких индустрија водећих светских земаља да се сви који илегално скидају музику гоне по принципу „три корнера – пенал” показала би се као фатална, тврде стручњаци. Један од мотива да се прекине са драстичним мерама за смањење пиратерије јесу изјаве 60 одсто анкетираних особа да би заувек прекинули илегално скидање музике уколико би на само месец дана остали без интернет конекције. Такође, овим потезом били би угрожени назагриженији љубитељи музике који би пре или касније прешли на легално скидање. Казнене мере примењивале би се по принципу праћења Ај-Пи адреса корисника (IP – InternetProtocol). Прво преузимање било би пропраћено упозорењем, баш као и друго. У случају да се оно понови и трећи пут, адреса корисника била би трајно блокирана, а ако она није статичка (провајдер кориснику додељује прву слободну адресу), биле би блокиране све адресе провајдера интернет услуга. Тако би се као жртве блокаде могли наћи и корисници који уопште не користе Интернет за илегално скидање аудио и видео материјала.

Пракса да се судским путем гоне насумице одабрани корисници полако али сигурно губи подршку шире јавности. Случај Џејми Томас Расел из Минесоте која је пролетос кажњена са невероватних 80.000 долара по преузетој песми подигао је праву медијску буру и довео у питање сврсисходност оваквих непопуларних мера. Противљење мерама које доносе више штете него користи већ дуги низ година изражавају и сами музичари. Листи звезда које се отворено залажу за укидање судског гоњења крајњих корисника (међу којима су и Моби, Били Брег, Дејвид Греј и састав „Radiohead”) у последњих шест месеци придружило се неколико десетина младих бендова широм света. Њихов аргумент за подршку је тај да у данашње време најбољи начин да неко постане популаран јесте да се за њега сазна преко Интернета, па и по цену да се његов сингл или албум преузму илегално.

Управо је све већи број онлајн преузимања аудио материјала ове године утицао да класична продаја албума постане крајње неисплатив посао. На самиту коалиције „Будућност музике”, одржаном прошлог месеца у Вашингтону, изнети су поражавајући подаци. Упркос чињеници да је 2008. година била дискографски најбогатија у 21. веку, већина албума у продавницама је осванула тек реда ради. У прошлој години (рачунајући само тржиште САД) објављено је око 115.000 албума, од чега је само 110 продато у преко 250.000 примерака. Продају већу од 10.000 примерака забележило је 1.500, док је мање од 6.000 албума премашило границу издавачке евиденције, која износи 1.000 продатих примерака.