Богаташима центар, сиротињи периферија

Високи порези на имовину ће протерати дворишне породичне куће са скупих локација и променити слику градова. Уместо њих нићи ће вишеспратнице, а становништво ће се раслојити – богати ће живети у центрима, а сиротиња на периферији.

У опорезивању грађевинског земљишта Жаклина Глигоријевић, директорка Урбанистичког завода Београда, види шансу за бржу реализацију већ усвојених планова, који годинама таворе у фиокама.

– Власници ће желети да продају куће јер ће порез, који је еквивалент градској ренти, бити прилично висок. Већина ће се радије одселити и становати тамо где им је јефтиније. У центру ће живети само они који имају новац – каже Глигоријевићева.

Лице градова у будућности мењаће се према планским документима – где су предвиђени солитери биће солитери и ту нема посебне филозофије, каже урбаниста који је желео да остане анониман.

– Овде је пре свега реч о фискалној мери чији циљ није да сагради лепши или бољи град. Инвеститори ће и даље тежити да сазидају што више квадрата. Логика државе је да отера власнике скупог земљишта ако не могу да се појаве као инвеститори и доведу тајкуне да зидају – каже наш саговорник.

Он подсећа да је држава могла да се ослободи уџерица шездесетих година прошлог века када је експропријација „била смешна и све је изузимано за лулу дувана”.

– У међувремену је вредност земљишта испод уџерица порасла и настао је проблем. Њих су изградили грађани својим парама, углавном пре Другог светског рата. А сада се смишља начин како да се староседеоци отерају са своје земље иако су равноправно учествовали у градњи нових насеља попут Новог Београда, Галенике, Миријева – каже овај урбаниста.

Ђорђе Мојовић, програмски директор невладине организације „Програм за урбани развој”, подсећа да је у Европи, која је раслојила становништво високим наметима, сада императив да се мешају социјалне структуре. Јер ти градови не желе аветињски пусте центре у којима нико не станује.

– То ће се десити и код нас ако се не умешају урбанисти постављајући стриктна правила. Становништво ће сигурно одлазити на ободе градова где су порези нижи. То може да поспеши бесправну градњу јер се досад показало да је она најбоља опција да се реши стамбено питање без великих улагања. Град ће на рачун тога што валоризује неке локације морати да више улаже у периферију како би та насеља постала квалитетна места за живот. У супротном претвориће се у градске сламове – наводи Мојовић.

Бојазан да се центри градова претворе у пословне зоне Глигоријевићева нема јер сматра да урбанисти у плановима и те како воде рачуна да мешају намене пословање, становање, зелене површине, културне и забавне садржаје како би делови града увек били живи.

М. У. А. – Д. М.