О децентрализацији само пре избора

Бела Паланка припада пиротском округу. Кад сам 1991. године први пут изабран за председника општине у Белој Паланци је било 18.600 становника и неколико стотина незапослених. Сада имамо око 15.000 становника, 3.000 незапослених и 3.500 пензионера. Имали смо добру индустрију, али њени нови власници су хтели из приватизације да извуку неку корист, а не да покрећу производњу. Број становника у Белој Паланци се смањује јер годишње се овде роди од сто до стодесеторо деце, а умре између 350–400 особа. Значи, сваке године је око 300 становника мање. Поред тога, и исељавају се. Белопаланчана је више у Нишу и Београду него у Белој Паланци. Међу њима је и око стотину доктора наука. А процењује се да ће 15 села, од укупно 47, колико их је у општини, у следећих десетак година опустети. Њихови становници су у осмој деценији живота и овим селима прети изумирање.

Али округ не може да нам помогне. Готово све одлуке, решења и одобрења важна за општину морамо да тражимо у Београду. На пример, у Београду је одлучено да у дому здравља треба да променимо прозоре и врата. Имамо нов дом здравља, ипак, дошао је човек и заменио дрвенарију. Узео је 500.000 евра. У министарству је тако одлучено. Да су нас питали, корисније бисмо употребили те паре.

За све што нам треба морамо да путујемо до главног града. Осим извода из рођених и венчаних, сви остали папири, дозволе и сагласности су у одређеним министарствима и агенцијама. И уколико нисмо дневно присутни, из пројекта ће нас искључити. Зато, за један дан проведен у Београду ја више помогнем општини него кад пет дана седим у Белој Паланци. Јер у Београду је концентрација институција и пара.

А у министарствима су пројекти. На пример, уколико на време не излобирамо, нећемо обезбедити средства ни за метар асфалта. Нећемо добити санитетско возило или паре за адаптацију зграде. Ако се не појавимо у агенцији која се бави питањима пољопривреде или у вези са енергетском ефикасношћу (нпр. за мини-хидроцентрале) ништа нећемо постићи без одређене сагласности.

Тако раде све општине. И због неког обичног посла, на пример, ако је реч о јавној набавци за зелену пијацу, десет пута долазимо по разне папире. Сваки пут нешто додатно треба да се уради. И уколико нисмо ажурни избациће нас из игре. Ево, Бабушница није добро пропратила један пројекат и средства јој нису одобрена.

Централизација је код нас почела 1991. али је настављена 2001. С тим што централизација није само у државном апарату него је реч и о политичкој централизацији. Ми имамо такав изборни закон да је теоријски могуће да свих 250 посланика буду из Београда. Централе странака одлучују о томе ко ће бити у скупштини и ако, претпоставимо, нека партија добије десет мандата, она може да изабере толико њих из најужег руководства, а то су људи из централе, и прича је завршена. Где су ту интереси малих средина и недовољно развијених општина?

Зато се за равномернији регионални развој партије залажу пре избора, да би придобили гласаче. Али кад се избори заврше на обећања се заборави. Као да ништа изван Београда не постоји. Ми кажемо – можда до Јагодине и постоји, али јужније не.

Не знам зашто се заостаје са децентрализацијом и са јачањем локалне самоуправе. Јер изван Беле Паланке се одлучује и о томе ко је социјални случај у Белој Паланци.

Један од првих услова за улазак у ЕУ такође је децентрализација државе: да се изврши једна регионализација, тако да би део одговорности за развој носили региони. Међутим, како општине разврстати у регионе? Према предлогу који је мени познат, Бела Паланка би требало да припада зајечарском региону, а ми до Зајечара немамо ни локални пут. Из Ниша нас искључују, иако је Ниш центар који би требало да окупи све општине у окружењу. О средствима из претприступних фондова ЕУ такође одлучују региони, то јест општине се у регионима договарају о томе шта је коме потребно.

Мени је познато искуство Словеније, јер Марибор је као регионални центар боље искористио претприступне фондове од Љубљане. Значи, и ми кад кренемо ка тим фондовима, важно је да имамо добре пројекте. Европа не даје паре на лепе очи. У томе видим и пут да се значај Београда и централне власти и код нас смањи.

*Председник општине Бела Паланка