Одлично укомпонован тим

Од извештача „Спортског журнала”
Белфаст, 15. новембра – Данко Лазовић написао је отказ селектору Северне Ирске Најџелу Вортингтону који ће му дефинитивно бити уручен у среду увече после гостовања Немачке у Белфасту. Имају Ирци доста разлога за бригу у времену које је пред њима, али ни селектор Србије Радомир Антић не би смео да буде спокојан и успаван сазнањем да је, и онако састављен национални тим, довољно јак и кадар за нешто више од успеха у одмреавању снаге са неспретним и несрећним ривалом.

Меч са Северном Ирском памтиће се колико и сви остали у којима се не освајају бодови што је и логично као и питање сећа ли се још неко изузев смењеног селектора Бугарске – београдске канонаде Орлова у смирај прошле 2008. Овакви мечеви служе међутим за нешто друго – да се и селектор и играчи увере ко може, а ко не може да игра за национални тим. Јавност је у овом тренутку најмање битна јер се због ње све и порверава управо сада како би наредног лета национални тим био моћан као у већ поменутом мечу са Бугарима, или квалификационим са Аустријанцима у Бечу, Румунима у Београду...

Србија дефинитивно има одлично укомпонован тим који у систему 4-4-2 са изразито офанзивним спољним везним играчима Красићем и Јовановићем уствари напада у формацији 4-2-4. То је добро и то не треба мењати! Селектор Антић у Белфасту је међутим желео да поровери и како се репрезентативци сналазе у систему 4-3-3. Учинио је то силом прилика без стандардне осовине тима Драгутиновић – Станковић – Пантелић, али и са момцима који тек треба да покажу да и на њих може да се рачуна. На неке не може, бар не у оној мери каква се очекује, али ред је да им то селектор саопшти и крене у потрагу за другим решењима.

Било је међутим у Антићевом тиму са „Ваиндзор парка” и момака који су апсолутно оправдали поверење, пре свега селекотра јер добар део нације неоправдано сумња у њих. Радосав Петровић је свакако момак број један међу њима. Да ли Радомир Антић види нешто докле поглед Горана Стевановића не досеже, или тренер Партизана – има боље играче од неоправдано жигосаног Раће, тек један од стручњака је у заблуди. Петровић је далеко од момка који може да замени Дејана Станковића, нико од њега то уосталом и не очекује у овом тренутку јер је и другачији профил фудбалера, али да је у Белфасту оправдао не само позив у табор репрезентације него и улогу стартера, јасно је и последњим фудбалским лаицима каквих има не само у медијима које често и селектор неумесно етикетира, већ и у струци која је таква каква је.

Зоран Тошић је за многе извештаче из Белфаста био играч број један у мечу Северна Ирска – Србија, али тек кад је у игру ушао Милош Красић, упркос солидној игри фудбалера Манчестера, видела се разлика у брзини и решењима са играчем ЦСКА. Зато је не само учинак Петровића, већ и голмана Исаиловића ефекат који баца у сенку слабости испољених од осталих, од којих се очекивало више, а пре свих од Невена Суботића, Милоша Нинковића, Здравка Кузмановића па и Александра Коларова и Антонија Рукавине – оних момака у којима селектор тражи достојне замене за стартере који су као рецимо Јовановић и Милијаш у Белфасту, ко зна због чега имали лош дан. Зато би фудбалска Србија колико већ од Божића морала да почне да се моли за здравље Немање Видића, Ивице Драгутиновића, Дејана Станковића и осталих из идеалног националног тима јер на Мондијалу у Јужној Африци, без неког од њих, а посебно без штопера Манчестер Јунајтеда, објективно нема шта да тражи макар Раомир Антић задужио и други чаробни штапић поред овог једног који успешно држи у рукама.

Србија би замену за Немању Видића могла да тражи евентуално у Браниславу Ивановићу, али се тада отвара питање десног бека као што је отворено и питање за оба селектора – Антића из „А” тима и Дујковића из табора младе репрезентације – да појасне мисију Јагоша Вуковића у српском фудбалу. Односно, како је могуће да је Вуковић добар Антићу, а није Дујковићу и то у тиму који је примао голове од свих који су хтели да му дају у актуелним квалификацијама младе репрезентације за одлазак на ЕП. Један од њих двојице је у великој заблуди и то на штету српског фудбала.

Гостовање у Белфасту поред Јагоша Вуковића због дебија у националном тиму, памтиће и Дејан Лекић. Пре него га селектор следећи пут пошаље на терен, неко са клупе за резерве мораће да га пробуди. Јер, Лекић из Црвене звезде и момак који је играо за репрезентацију Србије под тим именом и презименом само ликом и стасом подсећају један на другога. Страх и превелики респект окружења у којем се нашао на Виндзор парку сигурно су га спутали да искористи прилику коју је добио, али Лекић је свакако момак који је лакоћом давања голова у Звезди заинтригирао не само селекотра Антића.

-----------------------------------------------------------

Човек који је улепшао промашаје Ираца

Постало је традицонално и то је охрабрујуће – голмани репрезентације Србије, ма који од тројице стао међу стативе – бране одлично. Владимир Стојковић и Владимир Дишљенковић већ су нас навикли на чудеса пред српским голом, али у Белфасту је и трећи Антићев човек са рукавицама бранио у стилу неприкосновених колега. Бојан Исаиловић неколико пута је шта више бравурозним парадама спашавао гол Србије после фантастичних шутева Ираца:

„Ирци су најјачи из прекида и трудили су се да наметну такав стил игре и против нас. Захваљујући превасходно мојим одбрамбеним колегама успели смо све те лопте да очистимо. Једна лопта у мрежи противника била је довољна за победу и да испунимо циљ”, резимира Исаиловић.

-----------------------------------------------------------

Суботић: Ја сам мала риба у поређењу са Видићем...

Невен Суботић – опчинио је Немце, али кад су Срби у питању мораће још много труда да уложи да би стекао поверење фудбалског аудиторијума. И колико је био несигуран приликом интервенција у шеснаестерцу Србије, толико је био и искрен приликом разговора са новинарима после утакмице са Ирцима.

Упитан да ли је задовољан својом игром и да ли осећа да би могао да замени Немању Видића уместо којег је и ушао у игру, Суботић се осмехнуо и кренуо у причу:

„Ја нисам Немања Видић... То није питање за мене. Какав је он играч, а какав сам ја?! Ако бих икад у животу био као он сада – то би ми био сан. Да га сада заменим то је јако тешко! Он је светски играч на тој позицији ако није и најбољи, а ја сам мала риба!”

-----------------------------------------------------------

Капитенска трака као адреналин

Капитенску трак репрезентације Србије у Белфасту, носили су Немања Видић, Данко Лазовић, али и Милош Красић!

„Јако ми је драго због тога. Капитенска трака је велика част и одговорност и сигурно ми много значи” уверљив је Красић који је о победи над Ирцима казао: „Сигурно права утакмица! У новом систему 4-3-3 можемо да имамо алтернативу за наш стари систем. Много ми је драго због победе и мислим да су момци који су добили прилику, показали да и на њих може да се рачуна”.

-----------------------------------------------------------

Одлика великих

Није био на нивоу својих могућности, а кад не блиста Милан Јовановић, ни репрезентација Србија не сија пуним сјајем. Објашњење је једноставно. „Можда је та адаптација на 4-3-3 узрок нешто слабијег издања. Морамо да тражимо алтернативу за систем 4-4-2. Можда је и репрезнтација Ирске била активнја у првом полуврмену, а ми бољи у другом. Није било лако, али смо победили. Квалитет екипе је да побеђује и кад не пружа највише. То и јесте одлика великих и правих екипа” казао је Јовановић.

-----------------------------------------------------------

Селидба у Лондон

Фудбалска репрезентација Србије јуче је пре подне тренирала у Белфасту, а после подне преселила се у Лондон. Репрезентативци Србије у енглеској метрополи ће у среду одиграти другу утакмицу на Острву – против Јуже Кореје, а после тога селектор Радомир Антић и фудбалери који се враћају за Србију, сачекаће четвртак и тада полетети за Београд, а остали ће директно из Лондона одлетети ка градовима у којима тренутно играју у својим клубовима.

На жалост по српске љубитеље фудбала, клубови из Србије тренутно имају само тројицу фудбалера који су успели да се играма изборе за част да их селекотр Радомир Антић позове под националну заставу. То су: Бојан Исаиловић, Радосав Петровић и Дејан Лекић.

Зоран Стојадиновић