Кинеска брза рачунаљка

Кинески научници и стручњаци из дана у дан задивљују својим постигнућима. Недавно су обелоданили најбржи суперкомпјутер на свету, назван „Тијанхе” (у преводу Млечни пут), који премашује један петафлопс (1.206) израчунавања (с покретним зарезом) у секунди (по америчким мерилима: квадрилион, а то је 1.000.000.000.000.000).

После САД које воде у убрзавању рачунара, Кина је друга земља у стању да изради толику снажну машину. Огромна „дигитална рачунаљка” у једном дану обави прорачунавања колико би савремени лични рачунари (пи-си) урадили за 160 година!

Склопљен је у Националном универзитету за одбрамбене технологије (у слободном преводу: Војна академија), у саставу програма високих технологија са загонетном ознаком – 863. У подухвату је учествовало више од 200 зналаца који су утрошили малтене две године да би осмислили и направили дотичну електронску грдосију.

Састављен је од 103 ормана сребрносиве боје, великих попут фрижидера, који се простиру на готово хиљаду квадратни метара површине, а заједно теже више од 155 тона. У својеврсним кутијама упаковано је 6.144 „Интелова” и 5.120 АМD процесора, чија моћ памћења података износи један петабајт (1PB).

Другим речима, може да сачува четири пута више књига него што их има у Националној библиотеци Кине или да ускладишти по једну фотографију изузетне оштрине (резолуције) коју начини сваки од милијарду и 300 милиона Кинеза!

Уколико се погледа списак 500 најбржих суперкомпјутера на планети, кинески би се нашао на четвртом месту. Уосталом, творци су већ доставили неопходне показатеље да и он буде увршћен. Листа се, иначе, објављује од 1993. године, а исписује се на основу резултата постигнутих на одговарајућој провери (референтни тест Linpack), коју су осмислили Ханс Мејер са Универзитета у Манхајму (Немачка), Ерик Стромајер и Хорст Симон из Националне лабораторије Лоренс Ливермор (САД) и Џек Донгара са Универзитета Тенеси (САД). Поредак се два пута годишње преправља на основу нових чињеница, а следећи биће објављен у новембру.

Из штурих извора сазнаје се да ће се „Млечни пут”, на чију израду је потрошено 88 милиона долара, користити у биомедицинским истраживањима, за обраду сеизмичких мерења добијених у току истраживања лежишта нафте и гаса, за финансијске анализе и у свемирским програмима. Крајем године пребациће га у Национални суперкомпјутерски центар у луци Тијанђин, на североистоку Кине, а домаћим и прекоморским корисницима биће на располагању од 2010.

Али он неће дуго бити усамљен у Кини: домаћа компанија „Даунинг” најавила је да, уз подршку владе, израђује суперкомпјутер који ће, такође, домашити брзину од једног петафлопса. Он ће бити заснован на кинеским чиповима „Годсон” (познати по радном имену Loongson), а требало би да буде готов следеће године. Наводи се да ће будући процесори израђени у овој земљи бити додати суперкомпјутеру „Млечни пут” ради повећања брзине.

У Кини је пре више од пет миленијума смишљена прва рачунаљка (абакус) која је коришћена за аритметичка израчунавања, а заснована је на истим начелима – веома упрошћеним – као и данашњи компјутери.