Инфлација 7,5 одсто у 2009.

БЕОГРАД – Овогодишња инфлација у Србији износиће око 7,5 одсто, саопштено је новинарима на представљању новембарског Извештаја о инфлацији у Народној банци Србије.

Очекује се да ће у четвртом тромесечју ове године раст цена бити око 1,2 одсто, пре свега због очекиваног поскупљења пољопривредних производа од око 9,4 одсто, изјавио је вицегувернер НБС Бојан Марковић.

Према његовим речима, највећи ризик за остваривање пројектоване инфлације представља поскупљење нафтних деривата и могућност ранијег поскупљења цигарета, планираног за почетак наредне године.

Марковић је истакао да кључни дезинфлаторни фактор на средњи рок представља ниска домаћа тражња, пошто је инвестициона активност државе и привреде ниска, док су зараде у јавном сектору и пензије замрзнуте.

Курс динара је стабилан и поред смањења референтне каматне стопе и повећања динарске ликвидности, чему су допринели и успешни преговори са ММФ-ом, а забележен је и благи опоравак економске активности, навео је вицегувернер.

Узимајући у обзир све факторе, у наредном периоду је вероватније смањење референтне каматне стопе него њено задржавање на садашњем нивоу од десет одсто, нагласио је Марковић.

Ризици који би могли да зауставе ублажавање монетарне политике могли би да буду бржи опоравак домаће тражње од очекиваног, виши раст цена од очекиваног, било због политике државе или високог раста светских цена нафте, као и заустављање пада инфлаторних очекивања, рекао је он.

Марковић је напоменуо да је у трећем тромесечју, први пут после годину дана, остварен раст бруто домаћег производа од 4,1 одсто на годишњем нивоу, на шта је утицао раст индустријске производње због обнављања производње у „Ју Ес стилу”, а очекује се да ће у четвртом тромесечју раст бити око један одсто, чему ће допринети сектор саобраћаја и прерађивачка индустрија.

Пад БДП-а у овој години сада се процењује на око 2,8 одсто, што је ниже у односу на претходне пројекције, истакао је вицегувернер.

Према његовим речима, настављено је смањење платнобилансне неравнотеже, пре свега због пада спољнотрговинског дефицита, тако да би његово учешће у БДП- у у овој години требало да буде 7,2 одсто, а у 2010. години око осам одсто.

Марковић је напоменуо и да су пласмани банака и даље првенствено усмерени у хартије од вредности, а пласмани привреди и становништву бележе скромно повећање.

Штедња грађана враћа се у банкарски систем и само у првих 13 дана новембра повећана је за 333 милиона евра, а од почетка године порасла је за 926 милиона евра, тако да се ускоро очекује њено враћање на ниво пре кризе.