Миљеник „велике звечке”

Има више разлога да – у случају Дејана Петковића – Срби не могу да схвате Бразилце, а ни обрнуто. Нама је непознат тај свет магијског значаја фудбала, у којем је центар Рио, а свето место се зове Маракана, стадион пред којим од јуче стоје утиснуте стопе нашег фудбалера, као бразилског великана. Реч „Маракана”, са нагласком на последње „а”, у ствари је назив целе те области Рија, у којој је некада била насељена птица необичног гласа, као дечија звечка. „Маракана”, на језику бразилских домородаца, значи „као звечка”.

Значење речи Маракана оживљава на фудбалској утакмици, када стадион забруји као гигантска звечка, у дечијој радости оних који заборављају на разлике између црних и белих, богатих и сиромашних. Тада се рашире заставе јарких боја, зачују се чегртаљке и клепетуше. Маса, која се на утакмици крсти, пева и плаче, своје хероје открива заједничким срцем, а не прагматичним европским мерилима.

На пример, када наше навијаче питате да ли Петковић треба да игра у репрезентацији, одговориће скептично: има 37 година. А, у Рију, када продавцу кокоса кажете да сте из Србије, он већ прстима одушевљено показује број 37, док изговара Петковићево име. Исти тај број 37 појавиће се у сваком стручном коментару, са дивљењем. И свуда исто питање: зашто није позван у репрезентацију Србије?

(/slika2)Најблиставији тренутак Петковићевог повратка догодио се овог 18. октобра, када је Фламенго на терену водећег Палмеираса славио са 2:0, фантастичним головима нашег интернационалца, од којих је други био директно из корнера. Два дана касније, у најтиражнијем бразилском листу „О Глобо”, један поред другог осванула су два коментара угледних тамошњих новинара, оба о истом идолу.

У првом, Ренато Маурицио Прадо поручује селектору Антићу да позове Петковића, насловом: „Разбуди се, Радомире!”. На исту тему, Фернандо Калазанс у тексту „Заборављени човек” објашњава Петковић-манију речима: „Дошао је да нам учини велику услугу: да нас подсети како се игра фудбал”. На следећој страници је велика Петковићева слика, са потписом „Пет је изненадио и самог Пета”.

И оно што се догађа ван стадиона, нама је тешко замисливо, мада смо некада давно доживљавали нешто налик... Медији славе харизматичне играче као што је Петковић далеко изнад њихове међународне цене, која се код нас одавно мери зарадом. У Бразилу је и даље важна личност, жеља, добар потез...

На питање број два: ко је тренутно бољи, Адријано или Петковић, код нас ће навијач, васпитан на квотама европских кладионица, одмахнути руком и показати на првог. Тамо, у Бразилу, асови попут Загала и Бебета су већ прогласили Петковића за најбољег у 2009, али не у Фламенгу, него у целој Бразилској лиги.

Марјан Ковачевић

(Сутра: Разроке очи свевидећег Интернета)

-----------------------------------------------------------

Ако Фламенго сутра победи, цене карата скачу

Три кола пре краја Бразилског првенства, водећи Сао Пауло (62 бода) сутра увече гостује у Рију, на стадиону „Жоао Авеланж”, против Ботафога, силно мотивисаног да избори опстанак. У случају неуспеха водећег, Петковићев Фламенго, са 60 бодова, имаће велику прилику да га достигне. Меч против Гојаса, у другом делу Рија, на Маракани, почиње сат и по касније.

Цене карата на Маракани су од 20 бразилских реала (око 8 евра) до 120 (48 евра). Највише је карата од 12 до 16 евра, али висине се мењају зависно од важности меча. На пример, ако Фламенго сутра победи Гојас, цене карата у последњем колу порашће за 50 одсто.

Иначе, осим репрезентације Бразила, на Маракани играју Фламенго, Флуминезе и Васко да Гама. Ботафого, клуб чувеног Гаринче, играо је доскора на Маракани, а сада користи нови стадион, изграђен за Панамеричке игре, осим у мечевима са осталим члановима „велике четворке” из Рија.

-----------------------------------------------------------

Већ је продато 75.000 седишта

Када је за Светско првенство 1950. грађена Маракана, (чији је званични, али ретко коришћени назив „Стадион новинара Марија Фиља”, по инцијатору градње), планирано је 200.000 места. Процењује се да је у финалном мечу, у којем је Бразил изгубио од Уругваја 2:1 иако му је довољно било и нерешено, укупни број гледалаца достигао 210.000.

После трагичног рушења дела стадиона 1992, када је троје погинуло, а педесеторо повређено, стадион је, крајем 90-их, преуређен тако да су остала само места за седење. На прослави пола века постојања, 2000. године, извршена је нова реконструкција, па опет 2007, а сада је капацитет безмало 90.000. седишта.

На последњим утакмицама Фламенга на Маракани, Коритибу је гледало 48.000, Флуминезе 78.000, Сао Пауло 57.000, а Сантос 77.000 навијача са плаћеним улазницама. За сутрашњу утакмицу против Гојаса продато је свих 75.000. Наравно, нису сва седишта на продају, на свакој од ових утакмица било је и много позваних гостију клуба.