Разроке очи свевидећег Интернета

Не може цео овај српско-бразилски неспоразум да се објасни националним и културолошким разликама. На послетку, ни ми не заостајемо превише за Бразилцима – или бар доскора нисмо – када су у питању осећај неправде, или однос према јунаштву.

Неко ипак греши, или Бразилци, или ми. Када уђете у Википедију, под презименом Петковић, на српском језику налазите дугу и изузетно похвалну фудбалску биографију, али, то је Илија Петковић. Код Дејана нема ни речи коментара, само штури биографски факти.

Онда окренете енглеску верзију и нађете импресивну биографију Дејана Петковића и велики део о томе како су га редом заобилазили селектори, почевши од Сантрача. Ту се цитира и изјава Вујадина Бошкова да би га позвао 2000. године „да је остао у Венецији, иако десет пута слабијем тиму од Фламенга”, па да је 2006. Илија Петковић „иронично, позвао другог Петковића, свог сина Душана”. Завршна реченица гласи: „до сада још није играо за репрезентацију Србије”. На крају схватите врло корисну чињеницу: да очи свевидећег Интернета могу да буду итекако разроке.

Како иначе да се објасни да је Рамбо овде престао да постоји откако је постао Пет? Да је стидљиво испраћен чак и његов светски рекорд у головима из корнера. Овде, где је сваки мангуп сањао о голу из ћошка, где су идоли били Шеки, Мока, Кића, Пикси и остали спортски враголани?

Како, међу свим белосветским бизарностима које нам продаје телевизија, нема овог нашег чуда од човека? Ни драматичног расплета Бразилског шампионата? Не може се рећи једноставно „далеко од чију, далеко од срца”. Зашто смо онда устајали у три ујутро да гледамо НБА лигу само због Дивца и Стојаковића?

На срећу, ту је опет Интернет, да покаже праве квалитете. Уместо да вам други бирају, пођите на „ју-тјуб”, на сајт „О'Глоба”, или Фламенга, па запитајте модерно огледалце: који је Петковић најпопуларнији на свету? Материјала има на претек.

Остало је још мало времена да се уздигнемо изнад локалних прича и укључимо директно у завршницу једне блиставе спортске каријере, светских размера. Да пратимо подвиг Дејана Петковића, који је са 37 година подигао Фламенго од дна табеле до другог места, са два бода заостатка за водећим тимом бразилског шампионата. Смена на врху могућа је већ вечерас, јер Ботафого се против водећег Сао Паула грчевито бори да не испадне, а Фламенгу на Маракану долази Гојас.

У међувремену, Петковићеви рекорди и признања која добија пљуште готово свакодневно. Стоту утамицу на Маракани одиграо је 1. новембра, за „Кућу славе” предложен је 5. новембра, а три дана касније повисио је сопствени светски рекорд на осам голова из корнера. Само у протеклој недељи, уз прекјучерашњи улазак у „Кућу славе” на Маракани, доживео је још два блистава тренутка: 78. голом, 15. новембра против Наутика, постао је најбољи странац у историји Бразилске лиге, а 16. новембра је предложен за почасног грађанина Рио де Жанеира...

Марјан Ковачевић

(Сутра: Амабасадор и Србије и Бразила)

-----------------------------------------------------------

„Не плачем, јер долазим из другачије културе”

– За мене је улазак у „Кућу славе” на Маракани титула над титулама у целој каријери. Дирнут сам, преплављен осећањима, једино не плачем јер долазим из другачије културе, али ово јесте тренутак да се човек расплаче. Као да постижем свој најлепши гол – рекао је Петковић прекјуче на Маракани, после церемонијалног узимања отисака његових стопала, за „стазу славе” испред стадиона.

Потом је наш ас, високо подигутних руку, на српски начин, са три испружена прста, поздравио масу окупљених обожавалаца. Срдачно, скромно и духовито, као на терену, захваљивао се свима, а појединачно и великом Зику, који је ове године рекао да управо Петковић, а не Адријано, заслужује да носи „свети” број 10.

– Хвала Фламенгу јер је веровао у свој повратак, и његовим навијачима зато што сада стојим овде. Играо сам за три велика клуба из Рија (Фламенго, Васко и Флуминезе) и остаје ми да се извиним навијачима Ботафога што нисам стигао да обучем и њихов дрес. Али, данас сам овде, у овој „светој мантији”, са којом ћу да одиграм можда и последње утакмице каријере.

-----------------------------------------------------------

Почасни грађанин Рија од 24. јуна

Саопштавајући одлуку да се Дејан Петковић 24. јуна идуће године прогласи за почасног грађанина Рио де Жанеира, представник градске управе је рекао:

– Пет је тек четврти спортиста који прима ово градско признање. За разлику од неких који нису знали то да цене, Пет је образован и културан, и са одушевљењем је примио нашу одлуку.