„Блејд Ранер” поново ударна вест

Замислимо да је Јужноафриканац Оскар Писторијус трчао на овогодишњем првенству Србије и поновио своје личне рекорде (100 м: 10,91; 200 м: 21,58; 400 м: 46,25) и да су наши атлетичари најбоља лична остварења постигли у тркама са њим: на 100 м био би тек седми, на 200 м други, а на 400 м убедљиво први. Међутим, погрешан би закључак био да протезе дају предност троструком параолимпијском шампиону из Пекинга над нашим најбољим спринтерима. Реалнија је оцена да је наш спринт данас на веома ниским гранама, уосталом Писторијус је далеко од наших државних рекорда (100 м: 10,33; 200 м: 20,74; 400 м: 45,30) иако су они постигнути јако давно, још у претходним државама.

То значи и да јужноафрички тркач далеко заостаје за фантастичним светским рекордима Јусеина Болта на 100 (9,58) и 200 м (19,19) и Мајкла Џонсона на 400 м (43,49), али и већином осталих учесника великих такмичења. У квалификацијама на летошњем Светском првенству у Берлину био би тек 68. и то само ако би поновио свој најбољи резултат, на 200 м био би 53. а на 400 м 31. али ни у дисциплини у којој је најбољи не би успео да се пробије у други круг такмичења.

Ипак, 23-годишњи Јужноафриканац је, после две године, поново ударна вест у светским медијима.

Први пут у жижу светске јавности дошао је у предолимпијској 2007. години захваљујући својој амбицији да постане прва особа са посебним потребама која ће учествовати на Олимпијским играма. Младић из Јужне Африке није желао да своју спортску каријеру проведе на такмичењима са особама са хендикепом, па макар то биле и Параолимпијске игре, иако је рођен без фибула на обе ноге, због чега су му као 11-месечној беби ампутиране обе ноге испод колена.

У раној младости Писторијус је играо ватерполо, а са ортопедским продужецима ногу тенис, па чак и рагби у средњошколском тиму, али честе повреде колена одвојиле су га од овог спорта и лекари су му као терапију 2004. одредили трчање, а компанија ОССУР, светски лидер у производњи најмодернијих ортопедских помагала, креирала је баш за њега „Чита флекс-фут“, савитљиве протезе од карбонских влакана, које су му омогућиле да своју брзину развије до такмичерских стандарда и – рођен је „Блејд ранер” (по истоименом филму у коме Харисон Форд истребљује андроиде) и „најбржи човек без ногу”.

Спортска јавност почела је да навија да Писторијус испуни олимпијске норме и учествује на Играма у Пекингу, а он је на неколико митинга (истина не у врхунској конкренцији) одмерио снаге са „нормалцима” и први пут су се чуле гласине да му флексибилне протезе дају (неодређену) предност над тркачима са обичним ногама и обичним спринтерицама. Био је то повод да се у „случај Писторијус” умеша Међународна асоцијација атлетских федерација (ИААФ) , а могла је то да учини само на основу сопствених правила и Јужноафриканцу је забрањено да се такмичи са атлетичарима без телесних недостатака, јер правила ИААФ забрањују било какву техничку помоћ која једном спортисти даје предност над другим. Уосталом, свака такмичарска справа од обичне кугле до мотке за скокове мора да добије сертификат Светске атлетске федерације.

То је значило да Писторијус неће моћи да оствари сан о учешћу на Олимпијским играма у Пекингу, али он се није предао тек тако. Жалио се Суду за арбитражу у спорту у Лозани. Суд који признају све међународне спортске организације16. маја прошле године пресудио је у његову корист, јер „ИААФ није пружио никакве конкретне доказе да му протезе дају предност над осталим атлетичарима”.

Ипак Писторијус није видео Пекинг као олимпијац, пошто су и „Б” квалификационе норме (100 м: 10,28; 200 м: 20,75; 400 м: 45,95) биле далеко изнад његових могућности, а селектори јужноафричког атлетског савеза нису га уврстили у екипу за штафетно трчање на 4 х 100, ни на 4 х 400 метара, једине дисциплине у којима није потребна индивидуална норма.

Писторијус је с тим морао да се помири па је у Пекинг отишао као параолимпијац и у „Птичијем гнезду” освојио три златне медаље.

То би могао да и крај Писторијусове приче, бар кад је реч о његовим олимпијским сновима да „Журнал за примењену физиологију” овог четвртка није објавио истраживање угледних научника Питера Вејенда и Метју Бандла, које доказује да „Чита” протеза омогућује Писторијусу да чини много брже кораке, уједно и са знатно већом снагом, од тркача са биолошким ногама!

Дакле, њихово истраживање довело их је до закључка да „Блејд ранер” има неспортску предност, а у једном интервјуу Питер Вејанд, професор примењене физиологије и биомеханике Методистичког универзитета југа (Бандл ради на Вајоминшком универзитету) је потврдио да Писторијус покреће своје ноге 15 до 16 одсто брже од пет последњих светских рекордера на 100 метара укључујући и Јусеина Болта!

То је прво истраживање које је дало предност Писторијусовим протезама, док су резултати пет претходних дали сасвим супротне резултате, а Писторијусову брзину објашњавала екстремно добром техником коришћења протетичких помагала.

Вејенд и Бандл су, међутим, утврдили да протезе омогућавају Писторијусу дужи контакт са стазом од оног који својим стопалима у спринтерицама имају атлетичари и да му то даје снажнији „одраз” при сваком кораку. На основу свега тога истраживачки тандем је израчунао да протезе „Чита” повећавају Јужноафриканчеву брзину од 15 до 30 одсто и чак да му дају 10 секунди „форе” у трци на 400 метара у односу на „нормалце”!

Будући да је Писторијусов параолимпијски рекорд готово три секунде слабији од Џексоновог може се закључити или да су се Вејенд и Бандл негде „прерачунали”, или да је Писторијус изузетно слаб спринтер, јер је негде изгубио бар седам секунди…

Ж. Б.