Ђелић: Србија у ЕУ можда 2014.

Потпредседник српске владе Божидар Ђелић изразио је уверење да постоје шансе да Србија у 2014. години постане чланица Европске уније.

„Година 2014. је, за сада, најранији могући рок за улазак у ЕУ. Јесте много тесно, али није немогуће. Ако до 2012. године будемо ускладили законодавство са законима ЕУ, улазимо, ту негде, после Хрватске”, истакао је Ђелић, подсетивши на иницијативу Грчке да преостале балканске земље уђу у ЕУ у 2014. години, на годишњицу почетка Првог светског рата.

----------------------------------------------------------

До статуса кандидата за годину дана

КРУШЕВАЦ – Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић изјавио је да, уколико се на састанку министара ЕУ почетком децембра одблокира прелазни трговински споразум, Србија има шансе да до статуса кандитата за чланство у ЕУ стигне за годину дана.

„Одлука министара ЕУ да се одблокира прелазни трговински споразум, показала би да постоји политичка воља да потенцијални захтев Србије за чланство у ЕУ буде позитивно примљен, а моја процена је, имајући у виду да је Европска комисија у извештају у октобру признала Србији све што смо урадили од јануара до сада, да би пут од подношења захтева за чланство до формалног добијања статуса кандидата, могао да буде кратак, можда само годину дана”, рекао је Ђелић је на трибини „Европа за све”, посвећеној промоцији стављања Србије на белу шенген листу.

Ђелић је казао да грађани Србије сваке године изваде око 350.000 шенгенских виза и да је то, када се обрачунају сви трошкови, „читравих 20 милиона евра годишње, које су наши грађани и наша привреда плаћали амбасадама ЕУ што је и економска и финансијска неправда”.

„Сада ће испасти да ће, онолико колико су коштале визе, бити довољно за авиокарту у лоукост компанијама”, истакао је Ђелић.

Потпредседник Владе је, у разговору са новинарима након трибине казао да су ефекти једностране примене прелазног трговинског споразума позитивни, те да ће Србија на тај начин у наредној години шест пута више добити него што је изгубила.

„Због примене прелазног споразума изгубили смо око 64 милиона евра прихода од царина ове године и процењујемо да ћемо изгубити још 145 милиона евра царинских прихода следеће године”, објаснио је он.

„То нису мале цифре за Србију али их треба упоредити са уштедама које имамо због тога што нам ЕУ од 2000. године не наплаћује царине. Без тога, наши извозници би платили укупно две милијарде евра царина ЕУ”, додао је он.

Ђелић је рекао да то није једини добитак. „Без трговинских односа не би било ни инвестиција, а осим тога, губитак тих прихода био је снажан аргумент да добијемо буџетску подршку ЕУ од око 300 милиона евра”, казао је он.

Ђелић је најавио и да ће привредницима Србије кроз неколико недеља бити на располагању кредитна линија Европске инвестиционе банке која је договорена још у децембру прошле године.

„То је линија од 250 милиона евра за ликвидност наших предузећа, која може ићи од седам до 30 година са веома повољном каматом и која може да се употреби за рефинансирање постојећих кредита”, прецизирао је Ђелић.

Иако је, због кризе, увоз Србије пао за 35, а извоз за 30 одсто, добра ствар је, по Ђелићевим речима, то што је трговински дефицит, а посебно дефицит текућих плаћања много бољи него прошле године.

„Прошле године смо дошли до једне опасне зоне где смо скоро 20 одсто више потрошили него што смо зарадили. Ове године ће то бити преполовљено. Очекујемо дефицит текућих плаћања који неће прећи осам до девет одсто. Улазимо, тако у зону која је много комфорнија”, оценио је он и додао да су у томе значајну улогу одиграле и директне стране инвестиције.

Стране директне инвестиције у Србију, иако су многи најављивали тотални крах инвестиција, за прва три квартала ове године износе 1,2 милијарде евра. У 2008. та цифра била је је 1,8 милијарди евра, рекао је Ђелић.

„До краја године очекујемо 1,5 милијарди евра укупних страних инвестиција, што се приближава цифри од пет одсто бруто домаћег производа. То уопште није лоше за овако тешку годину и показује да Србија и у овим тешким временима наставља да буде атрактивна”, закључио је Ђелић.

Као најбољи начин да Србија повећа извоз у ЕУ, Ђелић је навео наставак на привлачењу фирми из ЕУ, јер „искуство је показало да они најбоље извозе на сопствено тржиште”.