Конфузија око мамографије

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, новембра – Досад је то била стандардна препорука свим женама Америке и пракса у остатку света: после 40. обавезно, једном годишње, узимати брис за рано откривање рака грлића материце и исто тако често провести непријатних 10 минута интимне блискости са мамографом, апаратом који открива зачетке тумора на дојкама.

Ове недеље то је окренуто на главу, кад је о овом другом реч – у прошли понедељак је угледно саветодавно тело америчке владе, одбор експерата који систематски проучава ефективност мера здравствене превентиве, препоручило да мамографија у случајевима кад нема очигледних сигнала тумора није неопходна пре 50, а и после јој се не треба излагати сваке, него сваке друге године.

Није, уз то, неопходно ни да се жене самопрегледају не би ли навреме напипале сумњиве чвориће у ткиву дојки, што је такође досад била једна од основних препорука лекара.

Проучавајући гомилу података и статистичке моделе, уз коришћење и студија из Енглеске и Шведске, амерички експерти су дошли до закључка да рани и чести мамографски прегледи у највећем броју случајева доносе више штете него користи, тиме што, кад нешто и открију, углавном непотребно изазивају велико узнемирење, покрећу серију нових испитивања и анализа, болну биопсију – а у највећем броју оно што је откривено јесте тумор који се развија тако споро да га већина жена, да није мамографа, у свом животу уопште не би приметила. Уз то, додатни прегледи подразумевају и штетно излагање радијацији која може да покрене злоћудни механизам рака који би у супротном остао успаван.

Чињеница да је мамографијом смртност од рака дојке смањена за 15 одсто, према америчким експертима, мања је од укупне штете због „предијагнозирања”: проналажења тумора у случајевима кад је за жену боље да не буду откривени.

Најновија препорука, која мења тек седам година старо упутство које је препоручивало редовну мамографију, не односи се, међутим, на жене код којих постоји генетски ризик од појаве рака дојке, о чему сведочи њихова породична историја.

Нова препорука је, међутим, изазвала велику контроверзу – и конфузију. Реаговања су, наиме, противречна: Амерички институт за рак је саопштио да неће мењати досадашњу препоруку о пожељности ових прегледа, јер су његови лекари, прегледајући исте чињенице као и владини експерти, дошли до супротног закључка – да је корист ипак већа од штете. Али ново упутство су поздравила удружења као што су Национална коалиција рака дојке, Акциона женска здравствена мрежа и сличне, са поруком да је „ово питање у којем нема места за емоције”.

У телевизијским анкетама, које се воде на свим овдашњим ТВ мрежама, жене које су рак дојке преживеле зато што су га благовремено откриле на нож су дочекале нове препоруке, док је већина збуњена питајући се откуд одједном овакав заокрет.

У коментарима на сајту „Њујорк тајмса” многи ово стављају и у контекст реформе здравствене заштите коју настоји да спроведе председник Обама, али и смањења трошкова, јер ново упутство заиста подразумева уштеде које се мере милијардама долара.

У сваком случају, усковитлала се велика прашина, па се Обамина администрација дистанцирала од препоруке која је постала и вруће политичко питање, док се полемика за ново упутство и против њега наставља несмањеном жестином.