О монополисти и јефтиноћи

Републичка агенција за телекомуникације (РАТЕЛ) постоји у Србији више од четири године. Закон је обавезао да „спречава антиконкурентске, односно монополске активности и понашања јавних телекомуникационих оператора”. А агенција и Министарство за телекомуникације и информатичко друштво то не раде. Монопол Телекома у фиксној телефонији трајаће бар пет година, од када га је закон укинуо.

Из власти поручају да су код нас најјефтиније услуге фиксне телефоније. Нови корисник лиценце, да би и мало пореметио монопол, кажу, морао је нудити те услуге по већим ценама од досадашњих. У противном пропао би, или да поједноставимо – по њима и нема услова да се ико јави. Да би избегли повећање цена боље нам је остати са монополом. Власт, ето, и не види разлог зашто би се још неко појавио у фиксној телефонији. Али ипак радо би добили новог корисника лиценце и надасве наплатили добру цену лиценце. Проклетство је, ето, наше, да код нас не може ништа остати јефтиније него у другим земљама. Њихове заблуде су правдање да се стварају услови за боље телекомуникационе услуге, по што нижим ценама. А једино у конкуренцији и пружаоци услуга могу бити успешнији повећањем потрошње њихових услуга, а не повећањем цена.

А та општа јефтиноћа фиксне телефоније Телекома у Србији не постоји. Просто је увредљиво корисницима услуга монополисте преко ,,двојника” причати о некој јефтиноћи. Они добијају пола, а плаћају као да су добили целу услугу. Да је среће власт би већ допринела да се искорени и код нас та јединствена ,,бофл услуга” двојника. Знају потрошачи да је комуницирање преко фиксне мреже монополисте из Србије скупље него из многих других земаља. Телеком наплаћује од Теленора и ВИП-а коришћење фиксне мреже, а тај трошак нема за своју мобилну телефонију. Цену проласка кроз фиксну мрежу ми плаћамо по цени позива из мобилне телефоније. Уместо да паушално сажаљева монополисту због јефтиноће, задатак је агенције и министарства да обезбеде конкуренцију, која проверено доноси већи квалитет услуга, по нижој цени.

Остало је незапажено да само једном новом пружаоцу услуга агенција нуди лиценцу на десет година уз могућност продужења уговора уз услове који ће тада важити. Нисмо сазнали на колико година има лиценцу монополиста Телеком? Какви су услови њеног продужења? Колико је монополиста, који је увек у предности пред новим конкурентима, платило за његову лиценцу? Познато је да ,,шут не може са рогатим”. Да ли је власт размишљала о уједначавању лиценцне накнаде свих који пружају, или ће пружати, исте услуге фиксне телефоније? То би се лако постигло плаћањем лиценцне накнаде у проценту од остварених прихода, уз мању једнократну накнаду за добијање и одржавање лиценце.

Познато је да се конкуренција негује само лаким уласком што више нових конкурената. Имамо искуства и у околини. Агенција је само ,,ако бога моли да конкуренције и не буде” могла смислити ,,зид” да само ,,велики”, који су остварили 200 милиона евра промета и имају већ милион претплатника, могу да буду они који ће добити ,,једну лиценцу”. Важно јој је једино да буде наплаћен што већи ,,износ једнократне накнаде” за лиценцу, која смањује могућност инвестирања и сужава круг интересената. Закон узалуд одређује ,,заштиту интереса корисника телекомуникационих услуга”, чиме се постижу и други циљеви. Једна лиценца, ако се и оствари, неће довољно максимирати инвестиције, услуге, запошљавање. Концентрација на два пружаоца услуга је непожељна и омогућава монополско понашање. Зашто власт мрзи конкуренцију?

консултант за страна улагања