Еколошка енергија из Србије

У Србији још увек нису изграђене „плантаже ветрењача”, нити се ветрогенератори постављају на крововима стамбених зграда, као нпр., у Бечу, и по двориштима породичних кућа. Али основа за коришћење енергије ветра постоји – у Суботици је изграђена фабрика за производњу ветрогенератора. Најзаслужнији за изградњу ове фабрике је Хелмут Остер , Немац, са изузетно занимљивом животном причом, која је дубоко везана за Војводину.

– У фирми Лохер, из Русторфа, у Баварској, задужен сам за развој ветрогенератора, каже Хелмут Остер. Када смо одлучили да отворимо нове погоне на истоку, руководство Лохера је размишљало о Мађарској, Румунији и неким другим земљама – а ја сам рекао: треба радити у Србији!

Одлуку да производња генератора за ветрењаче буде покренута у Суботици, Остер је образложио квалитетном и јефитном радном снагом, али је у себи имао још један разлог – веома личан – рођен је у селу Хетин, поред Кикинде.

– Пре него што смо одлучили да покренемо производњу у Србији, имали смо не баш успешну сарадњу са Севером из Суботице, наставља причу о ветрењачама Остер. Међутим, ја сам познавао људе, инжењере и техничаре, и знао сам да су они одговорни, стручни и вредни. Неки од њих су били и из места у којем сам рођен, 1942. године.

Хелмутов отац, Карл, је погинуо у рату као мобилисани немачки војник, мајка, Гизела, је депортована у Совјетски Савез на принудни рад. У Кикинди је остало троје деце, Ханс, Хилда и најмлађи Хелмут. Сво троје је преживело голготу логора за радно неспособне немачке народносне заједнице, после септембра 1944.

Ветрови историје одвели су Хелмута и баку са мајчине стране у Румунију, а брат и сестра су остали у Кикинди, код баке са очеве стране. Отуда и не треба да чуди, жеља директора Хелмута Остера да укроти ветрове како би производили чисту електричну енергију, уместо хаоса у животима обичних панонских породица. Питамо га да ли му је задовољство што је покренуо производњу у земљи рођења.

– Наравно, одговара, срећа је кад се споје осећања и добар посао. Моја сестра, Хилда Остер Бански, живи у Кикинди, брат ми је недавно преминуо.

(/slika2)До седишта фирме Лохер у Баварској, где је дом Хелмута Остера, стигао је преко Темишвара, у којем је завршио средњу електромашинску. Тог прериода се сећа по интернату, у којем је било мало хране;чај, мармелада, кромпир паприкаш. Строге дисциплине и бежања на улицу, где су се „момци из интерната” сналазили да преживе. Потом је 1961. године успео да се докопа Немачке. Мајку је поново упознао, видео је последњи пут кад је имао две године. Она је већ била удата. Срећом, Хелмут брзо добија посао у Лохеру, у којем остаје до пензионисања.

Производњу ветрогенератора у Србији, започео је 2002. године.

– Мој партнер у оснивању фабрике био је Иштван Секула, бивши шеф контроле квалитета у Северу. За једним ручком установили смо да смо рођени у истом селу, каже Остер.

У почетку је запошљавао само 10 људи. Производња је расла. Потом је на Палићу закупљена тенис хала, у којој је посао добило 120 људи. И даље је то био посао уградње делова у ветрогенератор. Производња је била јефтина и квалитетна. Купци генератора су налажени ван Србије. Тражња је условила да поново прошире производњу. Закупљен је бивши магацин Кока – коле у Суботици. Ту је стални посао нашло 700 радника, да би економска криза тај број смањила на 500.

До сада је у погонима Лохера у Суботици произведено 10 400 генератора за ветрењаче, јачине 1,5 до 3,5 мегавата. Досадашња укупна производња може да покрије потребе за елеткричном енергијом 20 милиона домаћинстава. Тржишна цена генератора од 1,5 МW је око 50 000 евра, док је цела конструкција ветрењаче неких милион и по. Највећи купци ветрогенератора из Суботице су Џенерал електрик, немачки Норденс, и дански Вестас.

– Одлазим у пензију задовољан. Мислим да сам учино нешто вредно, каже рођени Хетинац, Хелмут Остер. Будућност је у чистим изворима енергије. Потражња за ветрењачама је све већа. Планирају се „ветро-паркови на мору”. За морске ветрењаче потребни су јачи генератори, од 4,5 и 5 МW. Нови власник фабрике у Суботици је Сименс Србија. Очекујем да ће они наставити раст компаније, и да ће допринети развоју равнице у којој сам рођен”.