Мала ноћна хармоника

За ексклузивност вечерашњег концерта Београдске филхармоније, на Коларцу, највеће заслуге има амерички гост Корки Сигел. Са својим малим инструментом, усном хармоником, он ће изаћи на подијум где га чека велики оркестар – право сазвежђе звукова, да заједно изведу његов „Симфонијски блуз”. Први пут чуће га и Београђани, на овом, без сумње, јединственом музичком догађају.

Сва та прича са блузом, кажу, почела је у рок-клубовима...?

И пре него што сам почео да свирам у клубовима био сам љубитељ
блуза и музичара као што су Хаулин Вулф, Мади Вотерс, Литл Волтер, Отис Спен...То су били неки од највећих мајстора блуза. Онда сам и ја почео да свирам у клубовима у Чикагу, био је то стални ангажман – једном недељно од девет увече, па до два-три ујутру. А људи који су ту долазили да нас слушају били су заиста угледни, баш као и ови које сам навео, чак и више. То је свакако било најинтересантније и најневероватније искуство кога могу да се сетим, а иза мене је више од 45 година проведених на музичкој сцени.

После су дошле неке друге позорнице, неки велики оркестри и велики диригенти, Сеиђи Озава, рецимо. Како је са маленом усном хармоником у таквом друштву?

Изаберите десет „суперлатива” и добићете одговор, у смислу: запањујуће, изванредно, благословено… Стајати испред стотинак сјајних музичара са најквалитетнијим инструментима, које су правили највећи мајстори, и са врхунским диригентима, осећај је који неко ко га није доживео тешко да може и да га замисли. За мене је то увек и савршено искуство – и звучно, и социјално, и историјско…

Нашој публици представљате се „Симфонијским блузом”, баш као што се зове и жанр чијим вас оцем сматрају. Па, како сте задовољни тим својим музичким „чедом”?

Прво сам са симфонијским оркестрима свирао дела која је компоновао Вилијам Русо, „Три дела за блуз бенд и симфонијски оркестар” и „Уличну музику”,што сам назвао симфонијским блузом. И тако је настало име жанра коме припадају и дела које сам касније сам компоновао која ћу вечерас овде свирати са Београдском филхармонијом. Тај мој „Симфонијски блуз” музичка је мешавина, супротстављање блуза и различитих класичних „укуса”. Сваког дана се изнова заљубљујем у њега, и једва чекам да то задовољство поделим са својим дивним пријатељима у Србији.

Широка је примена ваше музике. Има је и у ТВ продукцијама, на балетској, али и на „леденој” сцени...

То сматрам последицом срећног сплета околности, и судбином. Све заједно видим као да ми је један божански дар стављен у руке и надам се да ћу доживети да постанем вредан тога. Да оправдам то, у потпуности.

Које су највеће чари вашег инструмента, те музичке „џепне Венере”?

Тајна моћи усне хармонике за мене је иста као и код било ког другог инструмента. То су: љубав, изражајност, игре звука и тишине, радост музицирања... Укратко, љубав и музика, изнад свега.

М. Шеховић

------------------------------------------------------

Поново Гунценхаузер

Још један Американац, диригент Стивен Гунценхаузер, вечерас је на подијуму Коларца. На истом овом месту, подсетимо, он је дириговао Београдском филхармонијом у септембру на њиховом промотивном концерту „У ритму танга и салсе”ови гости долазе нам уз помоћ амбасаде у САД у Београду. Осим Сигеловог „Симфонијског блуза”, на програму вечерашњег концерта су и дела: А. Маркез – Дансон бр. 2; П. И. Чајковски – Свита бр. 3.