Петак, 26.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Икеа” би да купи „Симпо”

„Икеа” би да купи „Симпо”
Ускоро можда из Врања: дневна соба „Икее”

Док се годинама с нестрпљењем ишчекује да ли ће и где ће „Икеа” у Београду саградити робну кућу, конкурентска „Кика” из Аустрије већ је отворила тржни центар у коме се сатима чекало на комад јефтиног намештаја. Долазак ривала није узнемирио „Икеу” јер та компанија очигледно ради на позиционирању и наметању као кључног играча у будућем развоју индустрије и продаје намештаја у Србији. Још пре више од годину дана са владом се договорила о некој врсти стратешке сарадње, која подразумева повећање обима производње домаћих произвођача, изградњу фабрике, робних кућа и шопинг молова.

Шта је у међувремену од тога учинила?

Са компанијом „Симпо”, као главним партнером, потписала је уговор вредан 5,5 милиона евра о извозу софа у продајне објекте те компаније у Русији. Такође, договорена је испорука „Симпових” софа на тржишта Италије, Шпаније и Португала. У део новоотворене „Симпове” фабрике који ће производити дечје креветиће је уложила пола милиона евра.

– То је савремен погон у којем ће се производити 60.000–90.000 дечјих креветића. Сигурно ћемо откупити део њих, али још не знамо колико –каже Драган Скалушевић, регионални директор „Икее”.

Упитан да ли ће „Икеа” купити „Симпо”, Скалушевић каже да је та шведска компанија заинтересована, али о томе ће се одлучивати када и ако буде фабрика буде понуђена на продају.

Осим тих инвестиција, шведски произвођач намештаја је уложио пола милиона еврау унапређење производње фабрике „Јасен Лукић”.

Што се тиче продаје, први продајни објекат „Икее” би требало да буде саграђен у Београду, али и даље није сасвим извесно на којој локацији. Влада Србије је спремна да понуди на продају 70 хектара земљишта Института за сточарство у Земуну.

– Преговори са Владом Србије још трају. Када буду завршени, обавестићемо јавност. Разматрамо различите могућности куповине плаца, што укључује и приватне власнике. Потребно нам је 35 хектара земљишта и веома смо стрпљиви у проналажењу одговарајуће локације – каже Скалушевић.

Највећи проблем у разговорима са владом, односно Министарством просторног планирања, према сазнањима „Политике” јесте то што је земљиште на коме се налази Институт за сточарство пољопривредно и за његово преименовање у грађевинско купац треба да плати још 50 одсто продајне цене у складу са новим Законом о пољопривредном земљишту. Други проблем је то што би држава да у комаду прода 70 хектара, а шведској компанији треба пола од тога.

Иако се моћна „Икеа” правда да не жели да јој плац буде додељен непосредном погодбом и по ценама нижим од тржишних, већ искључиво путем јавног надметања, није искључена ни могућност да се она и не појави на том тендеру уколико држава зацепи високу цену. Зато је додатни проблем за државу како да одреди почетну цену а да она не буде ни превисока ни прениска. Истина, држава има још једну могућност – да пре тендера прогласи ту парцелу грађевинским земљиштем и плати дажбине по закону.

Отварање прве робне куће у Београду, „Икеа” је најављивала за 2011. годину, али будући да је од куповине плаца до отварања продаје потребно две године, тај рок је већ прекорачен.

Како је планирала, у наредних десет година та компанија би у Србији требало да отвори четири робне куће и исто толико шопинг центара.Укупна инвестиција је око милијарду евра и осам хиљада радних места, јер су Србију због величине тржишта одредили као центар региона.

У пакету договора са Владом Србије је и изградња фабрике. Стручњаци из „Икее” су обишли Лозницу, Сремску Митровицу, Кучево и још неколико места на истоку Србије. Њихови критеријуми за лоцирањепроизводњесу близина сировинске базе, добра географска локација због логистике, традиција у производњи и, наравно, цена радне снаге. Одлука је на стендбају, а као озбиљна конкуренција помиње се Хрватска.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.