Косово неће бити на дневном реду

Недавно, на заседању Борда европске зоне Светске кошаркашке федерације (Фиба-Европа) у Минхену, благајник те организације, Холанђанин Јан Бертелинг, покушао је да угура у дневни ред, под тачком разно – пријем Косова. Међутим, о томе се уопште није расправљало, захваљујући почасном генералном секретару Светске кошаркашке федерације (ФИБА) Бориславу Станковићу и члану Борда Фиба-Европе Предрагу Даниловићу.

– На том заседању Јан Бертелинг је изнео свој став зашто сматра да Косово треба да буде примљено и предложио да то буде на дневном реду, али смо Даниловић и ја дали необориве аргументе да ту нема шта да се разматра. Тачку на причу о томе ставио је председник Фиба-Европе Јоргос Василакопулос истакавши да је о томе већ расправљао Централни борд Фибе прошле године и да је оцењено да не постоје услови да се Косово прими – рекао нам је Бора Станковић јуче по повратку из Истанбула, са жреба за Светско првенство за кошаркашице 2010.

Међународни олимпијски комитет (МОК) не прима у своје редове земље које нису чланице Уједињених нација, међутим, Фиба се не држи слепо тога. Ту и виде своју шансу функционери Кошаркашког савеза Косова који ће ускоро у Истанбулу, када буде жреб за Светски шампионат кошаркаша (12. и 13. децембра), опет покушати да прогурају свој предлог.

– Косовари су у међувремену послали писмо европским делегатима Фибиног борда од којих траже да се писмено изјасне о томе да ли пријем Косова треба да буде на дневном реду и да свој став проследе у минхенску канцеларију, генералном секретару Фиба-Европе Нару Занолину – каже Станковић.

Да ли постоји могућност да Косово буде на дневном реду на заседању Централног борда у Истанбулу?

– Таква могућност вероватно не постоји. Велика ствар је што је свом снагом уз нас председник Фиба-Европе Јоргосом Василакопулос с којим се по некад не слажемо око неких ствари, али кад су овакве одлуке у питању, на њега можемо да рачунамо.

Грк Јоргос Василакопулос вероватно није идеалан председник Фиба-Европе, али је за нас најбољи. Да њега није било, никада се не би догодио најграндиознији дочек у историји нашег спорта, јер он је отворио врата Европског првенства у Атини 1995. нашој најсјајнијој генерацији (Дивац, Ђорђевић, Паспаљ, Даниловић, Бодирога…).

Станковић је „измислио” европско првенство са 14 репрезентација (први и једини пут одиграно тада) да би у квалификације могао да се укључи тим четири године окован санкцијама, а Василакопулос је то безрезервно подржао иако је знао да ће то његовој Грчкој знатно умањити шансу за медаљу.

И тако је настала песма „узео си трофеј Паспаље”... Да нисмо учествовали на том евробаскету не би нас било ни на Олимпијским играма у Атланти 1996 (европска првенства су квалификације за олимпијске игре) па тако ни оног незаборавног финала са Американцима када смо им у првом полувремену утерали страх у кости.