Промоторке са дипломом

Двадесетчетворогодишња Милица Сврзић је пре девет месеци завршила Филолошки факултет у Београду, смер енглески језик и књижевност. Апсолвентски стаж је једва начела, јер је, како каже, желела да се што пре запосли и потпомогне кућни буџет.

– Број биографија које сам послала разним послодавцима мери се стотинама. Прво сам тражила послове искључиво у струци, а онда и оне који имају бар једну додирну тачку. Када би ме позвали на разговор увек би се јавио проблем звани „недостатак искуства”. И тако, што би се рекло „трбухом за крухом”, почела сам да радим као промоторка – објашњава за „Политику” Милица Сврзић.

Ако неко има дилему ко су то промоторке, ево објашњења: то су оне лепе и насмејане девојке које стоје у продавницама, парфимеријама, на улицама и нуде вам да пробате њихову робу, која је по правилу на „специјалној понуди”.

Школа за ово занимање не постоји, а углавном се њиме бави лепши пол. Настало је као резултат презасићености тржишта робом, с једне, и слабљења куповне моћи, с друге стране.

–  На пример, на последњем сајму на коме сам радила за штандовима су седеле студенткиња завршне године медицине, девојка која је дипломирала стоматологију, па једна професорка књижевности... Све имамо исти проблем, па нам је овај посао добродошао. Истини за вољу, добро је и плаћен за време и напор које уложимо. Поређења ради, ја као почетник превођење једне куцане стране не могу да наплатим више од четири евра, а за два дана на сајму зарадим и 60 евра – истиче Милица и додаје да ово није сигуран посао, јер зависи од тога да ли ће и када послодавац имати потребу да неког ангажује за рекламирање свог производа.

У Националној служби за запошљавање објаснили су нам да службена номенклатура не познаје ово занимање. Такође, речено нам је и да послодавци не дају огласе за посао у коме траже промоторку или промотора, већ то другачије формулишу.

Нада Бодрежић, главни менаџер у омладинској задрузи „Про бизнис” из Новог Сада, објаснила нам да су промоторке најтраженије у великим градовима. Наравно, предводи Београд, а за њим Нови Сад, Крагујевац и Ниш.

– Међутим, у последње време „пробудили” су се и мањи градови. Посао промотора посебно је интересантан студентима, јер се не ради сваки дан. Примање углавном зависи од послодавца, а креће се између 1.000 и 2.500 динара за шест, односно осам сати  – рекла је Нада Бодрежић. Она нам је навела и услове које кандидати треба да испуњавају. Тако, поред пријатног изгледа, комуникативности и ведрог духа, једног промотора морају да красе и особине попут продорности, динамичности, затим изразита моћ убеђивања, поузданост итд.

– Правила наше организације налажу да особа која жели да се бави овим послом мора имати више од 18, а мање од 26 година, као и то да има статус ученика, односно студента – наглашава наша саговорница.

Оно што би у образовном систему била магистратура у овом послу јесте звање промо лидер, а то је особа која прати успешност промоције и рад промотора. За то звање у пословима промоције, како стоји у захтевима организације „Про бизнис”, потребни су познавање рада на рачунару, возачка дозвола и поседовање личног возила.

– Не сањам о томе да постанем промо лидер, већ да кад завршим факултет нађем посао у струци – за наш лист каже насмејана Анђелка Брђанин, студент Технолошко-металуршког факултета, коју смо затекли испред једног штанда.

Вишња Дугалић