Пакао звани меланхолија

Ако постоји пакао на земљи, наћи ћете га у души меланхоличног човека, записао је Роберт Бартон у својој "Анатомији меланхолије".
Судимо ли према најновијим епидемиолошким подацима Светске здравствене организације, сваки десети човек има меланхоличан поглед на свет, а процене говоре да ће депресија до 2020. године постати водећи узрок смрти и онеспособљености у женској половини човечанства и други по реду узрок смртности у општој популацији, одмах после кардиоваскуларних болести.
Статистике говоре да сваки двадесети становник планете има барем једну депресивну животну епизоду и неумољиво тврде да даме три пута чешће пате од меланхоличног погледа на свет.

Психолози тврде да је депресија "очајнички крик за љубављу" и на подлози те дефиниције базирају своје објашњење због чега се меланхолични поглед на свет много чешће налази на здравственим картонима лепше половине човечанства.

Како почиње

– Женски пол се значајно разликује од мушког и то, не само у анатомији тела, већ и у анатомији душе. А наша различитост највише долази до изражаја када су у питању болести емоција, које се дупло чешће јављају код жена него код мушкараца. Ако имамо на уму да је природа женама, због оних девет месеци материнства, дала потпуно другачији емотивни програм и учинила женске емоције разуђенијим, комплекснијим, богатијим, сложенијим и квалитативно другачијим, онда не треба да чуди податак да су жене неупоредиво рањивије од мушкараца. Доказ да је емотивни живот жена сложенији налазимо и у хормонском циклусу дама који је драматично другачији него код мушкараца. Наиме, познато је да се хормонски статус лепшег пола мења сваких 15 дана, што има значајног утицаја на расположење жене и њен емотивни живот – објашњава Маја Антончић, клинички психолог.

За депресију, као и за већину психијатријских болести, везане су многобројне предрасуде, а једна од најраспрострањенијих јесте да ће депресија "проћи сама од себе, па лечење није ни потребно". На уобичајен лаички савет "променом околине, проћи ће и депресија", психолози одговарају – депресија је као кофер – путује заједно са његовим власником и жестоко демантују популарно уверење да је она "заштитни знак" слабих и немоћних.

Злоупотреба дијагнозе

Суверену доминацију депресије у здравственим картонима психијатријских пацијената она тумачи чињеницом да је депресија једна од ретких друштвено прихватљивих феномена и једна од најчешће злоупотребљаванијих психијатријских дијагноза, јер не "крњи" углед у друштву као што то чини дијагноза шизофреније, психозе, алкохолизма, а омогућава боловање.

– Врло је "у тренду" бити депресиван, јер смо сви ми жртве транзиције, партнера, шефа... Признање "ја сам депресиван" уједно је и вапај за пажњом и признање да особа није у стању да се носи са захтевима околине. Међутим, треба имати на уму да жене имају више захтева које морају да испуне и више социјалних улога које морају да одиграју, док мушкарци имају мање улога, али више вентила за неуспех. Не треба заборавити да јачи пол има социјалну дозволу да тугу утапа у алкохолу, а да су жене најчешће приморане да се са својом депресијом боре у самоћи – подсећа Маја Антончић.

Депресија се чешће јавља код особа које имају тзв. циклотомну структуру личности, што значи да су пре појаве болести имале периоде доброг расположења, обојене ведрим духом и великом енергијом за рад и дружење, који су изненада били смењени губитком животног елана и безразложном меланхолијом. А на питање – како помоћи депресивном пацијенту психолози у шали одговарају да савремени психотерапеут мора да поступа као војсковођа – да као артиљерију користи лекове, а да му пешадија буде одговарајућа терапија.