Навалица на државне пензије

Од нашег сталног дописника
Подгорица – Црна Гора би ускоро могла бити држава са највише пензионисаних функционера посланика, чија ће месечна примања бити „симболична” – од 1.000 до 1.300 евра.

Решења и начин пензионисања државних функционера ускоро ће се наћи пред Уставним судом Црне Горе којем је Покрет за промене поднео иницијативу за оцену уставности одредби о „функционерским пензијама” у Закону о зарадама и другим примањима државних и јавних функционера. Један од судија Уставног суда, који није желео да му име помињемо пре званичног става суда, каже да ће Уставни суд „прогласити неуставним одредбе дискриминаторског закона”, па да је „због тога права навалица на пензионисање, јер се тешко одузимају једном стечена права”.

Куриозитет овог закона је и то што након његовог усвајања бивши функционери и сви остали који оду у пензију могу несметано примати пензију и бавити се другим послом.

Како „Политика” сазнаје, преко сто бивших државних функционера поднело је захтев Скупштини Црне Горе да им се изда потврда да су у најмање два до три мандата били посланици или министри, почев од 27. децембра 1990. године, како би остварили право на државну пензију.

Захтеве за потврде на основу које би Фонд за пензијско и инвалидско осигурање требало да донесе решења о пензији затражили су председник Борда директора Бродоградилишта „Бијела”, бивши посланик ДПС Станко Злоковић, један од директора Фонда за развој Асим Телаћевић, који је био потпредседник владе, декан Правног факултета Универзитета „Медитеран”, бивши посланик и министар без портфеља Младен Вукчевић, бивши министар саобраћаја Миодраг Гомилановић, бивши посланик ДПС Саво Парача, који се као председник прославио рекордном отпремнином од 180.000 евра за пола године председавања Борду директора Жељезнице Црне Горе. Потврде су затражили и Асим Диздаревић, Драго Шофранац, Јован Каварић, Раде Перовић...

Захтев парламенту поднели су и бивши лидери Либералног савеза Славко Перовић и Весна Перовић, затим некадашњи посланик СНП-а Вуксан Симоновић, бивши потпредседник владе и такође посланик СНП-а и Српске листе Зоран Жижић, као и бивши министри у савезној влади Велимир Радојевић и Слободан Краповић. Асим Диздаревић, Драго Шофранац, Јован Каварић, Раде Перовић, Зорица Тајић-Рабреновић, Ђорђе Џуверовић, Љубица-Беба Џаковић, Жарко Ракчевић, лидери Народне странке Драган Шоћ, Предраг Поповић, Предраг Дрецун као и народњачки функционери Саво Ђурђевац, Будимир Дубак и Дејан Вучићевић, затим Новак Радуловић и лидер Демократске српске странке Ранко Кадић.

Скупштини су се обратили и проф. др Новак Килибарда, академик Радослав Ротковић и проф. др Божидар Бојовић. За овај начин пензионисања определио се и бивши министар иностраних послова Бранко Перовић, бивши посланик ДПС-а Нико Мартиновић, бивши министар Војин Ђукановић.

Председник Владе Црне Горе је недавно саопштио да су посланици усвојили „таква решења о пензијама чиме су себе довели у привилегован положај”.

И једна група бивших функционера који су пре 1990. године имали право на државну пензију поднела је крајем августа Уставном суду иницијативу за оцену уставности одредби Закона о зарадама и другим примањима државних функционера, сматрајући да је неуставан.

„Овим законом је нарушен једнак положај осигураника и корисника права у пензијском систему јер се само државни функционери са два и више мандата доводе у привилегован положај у односу на све остале осигуранике”, рекао нам је члан Председништва ПзП Ранко Алигрудић, чија странка једина није гласала за овај закон.

Они ће се заложити да, како каже Алигрудић, након што Уставни суд оцени неуставним одредбе Закона о зарадама и другим примањима, законодавац врати у наш правни систем избрисану законску норму по којој извршење правоснажних појединачних аката донетих на основу прописа који се више не могу примењивати (јер су укинути) не може ни спровести.

„Ако је извршење започето, да се обустави, како се не би догодило да по основу стечених права сви они који ових дана журе да остваре ово привилеговано право наставе да га по основу законског неправа користе”, прецизира он.

Новица Ђурић

---------------------------------------------------------

Пензионери десет година пре осталих

За посланике пензионере се не примењује важећи Закон о пензијско-инвалидском осигурању по коме се право на пензионисање стиче тек након 60 година живота за жене и 65 за мушкарце, са 40, односно 45 година радног стажа, за пуну пензију. Међутим, према Закону о зарадама и другим примањима државних и јавних функционера, један од услова за пензију посланицима и министрима су три мандата и 15 година радног стажа. Други услов за стицање ове повластице су два мандата у посланичким клупама или министарским фотељама, 20 година радног стажа и старосна граница од 55 за мушкарце, односно 50 за жене.