Заљубљивање као изговор

Бити у вези или браку није нешто што само по себи подразумева трајање „до краја живота”. Животна чињеница је да људи раскидају љубавне везе и да се разводе. Због тога и када је веза чврста и квалитетна ипак постоји једна стрепња да ли ће она трајати и за пет, десет или двадесет година. Често се ова љубавна стрепња може изразити кроз питања: А шта ако се некада појави трећи? Шта ако се вољена особа некада заљуби у неког трећег?

Могућност заљубљивања у трећег се тако појављује као демон стабилних љубавних веза. А заљубљивање не само да је снажна емоција, већ је често и потпуно ирационална. И зашто је ова стрепња страх од ирационалног: шта ако наша вољена особа у једном тренутку стане на „луди камен” и полуди за неким трећим? Не успевајући да разумеју логику зашто се неко заљубљује баш у дату особу, стари Грци су бога заљубљености Ероса представљали као дете које одапиње своје стрелице на све стране, па кога погоди. Ерос је представљен као дете јер деца у својој игри не знају шта раде, нису свесна последица својих активности, али да би то још више било наглашено Ерос је представљен са повезом преко очију.

Сви смо чули за неку од таквих ситуација. После толико година заједно, он се заљубио и отишао са млађом. Шта је на одласку рекао? Да га она мора разумети, да се то једноставно десило, да он не може ништа против својих емоција, да разум не може командовати срцу. На први поглед све је тачно и логично. А на други поглед?

Довољно је да кажемо да заљубљивање није догађај који нас погађа „као гром из ведра неба”. Заљубљивање је психолошки процес који има свој почетак, трајање и, наравно, крај.

Када је реч о заљубљивању особа које су већ у некој љубавној вези или браку, важно је схватити да се у трећу особу заљубљују углавном они који су из неког разлога, оправданог или неоправданог, незадовољни својом садашњом везом. Те жене и ти мушкарци су због тог незадовољства једним делом себе већ напустили свог партнера. А онда из тог дела себе, некада и несвесно, посматрају друге људе и траже некога ко би могао да буде погодан кандидат. И ако им се учини да су неког таквог пронашли, покреће се механизам на чијем је почетку свиђање и интересовање за другога. Из тога наступа жеља за контактом, жеља да се и особа допадне другом, да се представи на тај начин који ће учинити да се и она свиди другом. Затим се машта како би изгледали различити аспекти односа са том особом. Тек онда долази заљубљивање. А до тада је особа имала бројне прилике да заустави овај процес. Дакле, заљубљује се само онај који то хоће.

www.milivojevic.com