Сусрети треће врсте

Фирма јој се распала, она је постала домаћица и сада има времена да посматра звезде. На мрачном небу, четрдесет шестогодишња Новосађанка недавно је уочила два чудна летећа објекта изнад њене терасе. Према међународној НЛО терминологији, она је доживела „виђење”. Када потражи посао у Србији, гледају је као да је пала с Марса. Када је већ тако, она се искрено нада да ће „бића” поново доћи, повести је са собом и запослити је у некој од експозитура у неистраженим деловима свемира. Био би то блиски сусрет пете врсте, највиши облик контакта између земљанина и ванземаљца. До сада ниједан Србин није доспео тако далеко. Није ни отет, хвала ствараоцу свемира. То би био блиски сусрет четврте врсте.

Али, у прилично сиромашној националној космичкој историографији небеског народа, ипак је регистрован – блиски сусрет треће врсте. Те, 1959. године, када је настао серијал „Зона сумрака”, четворогодишњи дечак се играо у дворишту. Сунце се изненада замрачило над Параћином, а изнад куће се појавио велики летећи објекат који је исијавао неколико различитих боја. Ванземаљци, високи колико и дечак, пришли су и уболи га малом иглом испод зглоба. Уболи и одлетели. Шеснаестогодишњи чобанин је посматрао чудо, распричао се по селу, па су га сељани протерали. Дечак из „треће врсте” је порастао, причао својој деци о „искуству”, и сада његови наследници траже чобанина коме се изгубио сваки траг, како би сведочио и одагнао сумње у здрав разум њиховог оца.

Захваљујући Мирославу Костићу, прича о српском сусрету треће врсте је сачувана. Двадесет деветогодишњи новосадски самоуки агент Молдер, оснивач и председник прве организације „НЛО Србија”, бележи све наше сусрете са неидентификованим летећим објектима. Нема канцеларију, нема ни телескоп. Са седам истомишљеника, који верују да горе има нечега, одржава контакт преко сајта организације. Не финансира их влада, не припадају невладиним организацијама, што је већ довољан основ за сумњу да су заиста пали са Марса. Њихов герилски лов на ванземаљце је заснован на скептицизму према званичним теоријама да смо сами и изгубљени у свемиру.

Вероватноћа слетања НЛО у Србију може се проценити на свега 0,06 одсто, колики је однос површине наше државе спрам копненог дела планете Земље. Српски ловци на НЛО ипак су прикупили између 30 и 40 сведочанстава о необјашњивим појавама које изучава уфологија, псеудонаука о билатералним сусретима са представницима неке од космичких цивилизација.

Последње искуство, које бивши пилот ЈНА још није ауторизовао, односи се на мистериозан лов ескадриле РВ и ПВО осамдесетих година, која је над Хрватском покушала да узалуд приземљи светлећу куглу. По слетању, пилоти су пријавили команди научнофантастичну јурњаву. Команда је рекла: није било на радару, дакле, није ни постојало. Мирослав не открива идентитет пилота.

– Не брините, нисам „откачен”, сасвим сам нормалан лик – уверава ме архивар небеских феномена.

Иако је уфолошко питање псеудонаучно и контроверзно, оно је било инспиративно не само за Артура Кларка, Холивуд и занесењаке, већ и за тајне службе великих сила. Када је Француска пре две године извела револуционарни преврат планетарног значаја, објављујући на свом интернет-порталу колекцију строго поверљивих докумената из државне групе за информације и изучавање непознатих аерокосмичких објеката, медији су оценили да је скидањем ембарга Париз покренуо истинску „НЛО револуцију”, на задовољство припадника светске касте истраживача неидентификованих летећих објеката.
Док је у САД и у Великој Британији документација ове врсте селективно доступна само на основу захтева утемељених у законима о праву на слободу информација, наши државни органи нису одговарали на Мирослављева питања. Он је контактирао полицију и Министарство одбране, али са њима никада није доживео блиски сусрет, чак ни прве врсте.
– Послао сам и мејлом Борису Тадићу питање – да ли је председник икада био брифован на тему НЛО. И никада нисам добио одговор. То се догодило када је Влада Велике Британије објавила застарела документа о искуствима са НЛО, које је третирала важним за националну безбедност – прича Мирослав.

Али, тешко је претпоставити да ће са званичног места услишити његове молбе за „сазнањем” о стварним сусретима Срба са ванземаљском интелигенцијом. Ко ће их, заиста, схватити озбиљно, када је живот на Земљи чиста научна фантастика.

Александар Апостоловски