Биограф српског народа

У препуној сали „Звездара театра”, као да је премијера, како рече Душан Ковачевић, одржана је промоција новог романа Вука Драшковића „Доктор Арон”, који је објавила „Српска реч”. Роман, каже Ковачевић, говори о 20. веку, о нашој историји, о страдању, о злочинима и злочинцима. „Драшковић је биограф српског народа. Али, он историју тумачи кроз спиритуално и надреално. То је прича о истинитој личности, доктору Веселину Савићу, код кога су, што на главна, што на споредна врата, долазили људи из власти, али и људи из опозиције, као и полицајци. Било је то време када је сваком човеку био потребан психијатар…”

Љиљана Шоп је посебно истакла улогу снова, хипнозе, спиритистичких сеанси – као покушаја размицања временских капија. Вера у неуништивост мисли за разлику од телесне пролазности, или пак улога љубави, рада, пријатељства, оданости, стваралаштва у људском животу, све су то чврсто упредене нити у ову истовремено згуснуту и развејану причу о танкој линији која дели људско духовно здравље од болести.

Краљ тргова и харизматска личност наше политичке сцене, приметио је Растко Закић, вратио се на велика врата својој богомданој животној улози провокативног, храброг, радозналог, духовитог и омиљеног писца милионске армије читалаца. Роман „Доктор Арон” је свакако његово најамбициозније и најзрелије дело. За разлику од претходних бестселера („Судија”, „Нож”, „Молитва”, „Руски конзул”, „Ноћ ђенерала”) у којима је отварао хоризонте људског, политичког, страдалничког и националног, у новом роману Драшковић досеже духовне висине заумног, мистичног и универзалног, излазећи тако на магистралну линију књижевности једног Достојевског и Булгакова, Маркеса и Умберта Ека.

Александар Чотрић је, у свом препознатљивом стилу, кроз афоризме, говорио о новом роману Вука Драшковића. Реч је, истакао је, о изванредном књижевном остварењу, које у духу претходних Драшковићевих романа проговара о нашем усуду, историји, истинама, заблудама и последицама које и данас осећамо. Дело „Доктор Арон” говори о прошлости, а намењено је будућности!

И Александар Југовић сматра да је реч о врхунској књижевности и каже да је Вуку Драшковићу теже да пише него другим писцима јер су очи јавности непрестано упрте у њега и његов рад.

Овај роман, објаснио је Вук Драшковић, носио је у глави пуне три деценије. Арон Тодорић се налази и у романима „Судија” и „Молитва”, само се јунаци тако не зову, а ароновски је и монолог главног јунака у роману „Ноћ ђенерала”. Одломке из романа казивао је драмски уметник Лазар Ристовски.