Увезено 416 тона малине

Чачак – Иако је Србија водећи произвођач малине у Европи и извози 95 одсто свог рода, предузећа из наше земље у првих девет месеци 2009. године увезла су чак 415.751 килограм овог воћа. За 178.212 килограма „роленда” (прве класе) продавцима из Чилеа, Бугарске, Француске, Црне горе, Суринама и Турске плаћено је 748.899 америчких долара, док је 170.545 килограма „оригинала” увезено из БиХ и Пољске по цени од 438.337 долара. За свих 415,7 тона дато је 1.353.913 долара.

Ово су подаци којима располаже Институт за воћарство у Чачку, поседник највећег расадника изданака малине на Старом континенту.

– Српска малина је по квалитету без премца у свету и увезене количине, а велике су, сигурно нису намењене домаћим потрошачима. Претпостављам да је реч о реекспорту или, када је реч о гризу, преради у нашим фабрикама – каже за „Политику” Александар Лепосавић, истраживач из ове чачанске научне установе.

Током 2008. године, иначе, у Србију је увезено два пута више малине, (890.382 килограма) за шта је потрошено 2.875.554 долара. Најзначајније ставке у том увозу биле су гриз из Бугарске, Пољске, Белгије, Француске и БиХ (414.377 килограма за 1.116.844 долара) и „роленд” из Белгије, Чилеа, Црне Горе и БиХ (337.850 килограма за 1.268.847 долара).

Због чега се из земље која је највећи извозник малине у свету, за непуне две године одлило 4,2 милиона долара на куповину истог воћа?

– Откупљивачи малине у нас годинама се жале на високе цене које диктирају плантажери, и овај увоз је последица тог дуготрајног спора. Али, иде на штету заједничког угледа, јер је увозна малина, ма каква њена судбина даље била, знатно испод српских стандарда за ово воће – вели Лепосавић.

Министарство пољопривреде Сједињених Aмеричких Држава објавило је да овогодишња производња малине у свету износи 325.000 тона и да су највећи произвођачи САД (75.000) и Србија (60.000). Водећи потрошач овог воћа је Немачка, са 793 грама по становнику годишње и увозом од 60.000 тона.

Светски првак у производњи овог воћа је Миломир Стојић (51) из Миросаљаца код Ариља. У његовом малињаку рађа 28 тона „виламета” и 22 тоне сорте „микер” по хектару, а плантажа на 600 метара надморске висине обухвата укупно 4,5 хектара.

Г. Оташевић