Санта леда кренула ка Аустралији

Огромна санта леда, величине готово као два острва Хонгконг, налази се на путу према Аустралији, објавили су светски медији. Површине од готово 140 квадратних километара, тренутно плута у океану 1.700 километара јужно од западне обале континента, показују снимци НАСА и Европске свемирске агенције.

Иако гигантске величине, санта позната као „B17B”, прилично је изненадила научнике, који листом истичу да је њена појава доживљај „једном у животу”. Ту своју тврдњу поткрепљују чињеницом да је на подручју Аустралије овакво „ледено острво” последњи пут виђено пре више од једног века.

„Појава је веома ретка и неуобичајена”, истакао је доктор Нил Јанг, научник који проучава глечере и који је први приметио џиновску санту на снимцима.

У реакцијама на „изненадно” појављивање глечера, бројни стручњаци кажу да се оно одвојило од Антарктика још пре десет година (само је тада имало површину од 400 километара квадратних) и да је извесно време плутало у близини леденог континента. Ипак, „под утицајем океанских струја и ветрова”, санта је сада, „знатно мања” (пре неколико година „острво” се поделило на два дела), променила је путању и полако кренула на пут ка северу – у правцу Аустралије.

Научници се, међутим, не слажу око тога да ли је појава ледене санте последица глобалног отопљавања или не. И док већина сматра да је загревање „дефинитивно” главни кривац, не само за појаву санте, већ и за све вишу температуру мора, које убрзава топљење леда на Арктику и Антарктику, дотле доктор Јанг каже да „нема ни говора да је острво настало као резултат климатских промена”, наводи „Дејли мејл”.

Одговор на питање „да ли је или није” резултат климатских промена, не занима претерано становнике Аустралије – они само желе да сазнају да ли ће санта „ударити у обале континента” и какве ће бити последице. Доктор Јанг не може да понуди тачан одговор. Наиме, једна варијанта каже да уколико глечер „на крају” ипак дође до обала Аустралије, „могао би да проузрокује земљотрес одређене јачине”, наводи лондонски „Телеграф”. По Јангу је много вероватнија друга могућност – да санта леда уопште не стигне до обала „јужне земље”. Тачније, чак иако настави пут на север, „напослетку ће се, под утицајем топле воде, разбити у неколико стотина мањих делова”.

Иначе, у последњих неколико недеља примећено је више великих санти леда како плутају у океану недалеко од обала Аустралије и Новог Зеланда (свакако, ниједна није такве величине као „B17B”). Тако је почетком прошлог месеца једна ледена санта регистрована у близини аустралијског острва Меквери, док су крајем новембра светски медији известили о „флотили од неколико стотина малих санти леда” недалеко од Новог Зеланда које су могле да угрозе одвијање саобраћаја у јужном делу Тихог океана.

Р. Шкорић