Улога Сједињених Америчких Држава у свету је негативна, мисли већина становника планете. Према истраживању јавности, у 63 земље света, које су крајем прошле недеље објавиле агенције ТНС и "Галуп" (међу државе је ту некако убачено и Косово), мање од трећине испитаних верује да САД доприносе светском миру.

Проценти по земљама изгледају овако: Американцима најмање верују Грци. Чак 87 одсто мисли да је улога САД лоша. Следе их Турци и Аргентинци (78 одсто), Швајцарци (76), Исланђани (73) и Хрвати (65). На другом, знатно лакшем, тасу ове ваге су они народи који мисле да су Сједињене Државе позитивна сила. Ту су, нема изненађења, на првом месту Израелци (74 одсто њих наклоњено је Америци). На другом месту је, ненадано, најмногољуднија муслиманска земља на свету – Индонезија (73 одсто), а на трећем – очекивано – Косово (66 одсто грађана подржава САД).

Шта грађани Србије мисле о улози Америке можете сазнати у специјалном "Политикином" истраживању на странама које следе. Овде је довољно рећи да се наше колективно мишљење не разликује много од оног грчког. Није ни чудно, кад је и колективно сећање на улогу Америке у недавној прошлости Грка и Срба слично. Американци су 1967. подржали војну диктатуру у Грчкој, режим који је ту земљу уназадио. Вашингтон је такође деценијама "више волео" главне грчке супарнике на истоку Медитерана – Турке. Ипак, Грци су прагматично одабрали да сарађују с Америком без обзира на горка искуства. Иако бисте у Европи тешко могли да нађете земљу у којој се тако често демонстрира против САД, у којој се с таквим жаром нападају представништва америчког капитала и чији су медији толико ненаклоњени америчкој политици, Грци се ипак ослањају на Америку. У економији, трговини, образовању, њихов је поглед упрт преко Атлантика. Тамо им је, на крају крајева – као и Србима – јака дијаспора.

Американци Грке нису бомбардовали, али јесу као и код нас подржавали један лош режим и "противнички народ", гледајући искључиво свој краткорочни (или ипак дугорочни?) интерес. Не треба, међутим, заборавити да су САД и Србија, а касније и Југославија, заправо традиционални савезници. У оба светска рата били смо на истој страни и после оба рата Америка је помогла Србима. Друго, велики део српског друштва сазревао је и сазрева уз америчку културу. Уз стрипове, филмове, блуз, рокенрол, књижевност. Ниједна друга култура није у последњих сто година више утицала на српску него америчка. Од Американаца се може највише научити о функционисању тржишта и о образовању. Велико, слободно тржиште омогућава практично свакоме са добром идејом и вишком амбиције да направи добар посао. Често се говори да су амерички ђаци "необразовани", али се превиђа да ти "необразовани ђаци" на универзитетима надокнаде све пропуштено и науче много више него њихови вршњаци у Европи. Зато не чуди што су ове године све Нобелове награде из научних области освојили управо Американци.

Постоји, дакле, основа за поправљање односа, а искуство других народа сведочи да се расположење према САД може променити. Индија је у другој половини двадесетог века била један од највећих противника САД у свету и изгледало је као да ништа не може променити радикално антиамеричко расположење у народу и врху власти. Данас је ситуација потпуно другачија. Индијци верују да је са Америком на челу свет безбеднији, иако критикују рат у Ираку. На другој страни, после година зазирања, Вашингтон сада у Индији види свог главног савезника у Азији и одлучује да Њу Делхију поклони технологију за нуклеарно наоружање. 

О свом имиџу у свету Американци су озбиљно почели да размишљају тек после терористичких напада 11. септембра 2001. године. Тек тада су схватили да негде у свету има много људи који САД не виде као "светионик слободе" и "најбољу нацију на свету". Њихова реакција била је претерана. Непромишљени ратови у Авганистану и Ираку само су повећали број оних који мисле да Сједињене Државе лоше утичу на свет.

Спољна политика коју води Вашингтон лоша је и то Американцима треба говорити. Ми који смо је осетили на својој кожи имамо пуно право на то. Али, као жртве једног искључивог погледа на ствари, морамо рећи да Америка није само то што ради њен врх, као што ни Србија никада није била само Слободан Милошевић и његова политика. Они који и даље сумњају, требало би можда да се запитају да ли би Никола Тесла данас био највећи српски научник да је уместо у Сједињене Државе емигрирао у неку другу земљу. На пример у – Русију.