Посвађани Срби и Албанци ће морати да разговарају

Време до доношења одлуке Међународног суда правде у Хагу о легалности проглашења независности Косова протећи ће у очекивањима и међусобним притисцима заинтересованих страна да се одлука протумачи на њима одговарајући начин. Државни врх Србије актуелизовао је став да је тренутни статус прелазан и привремен. Шеф дипломатије Вук Јеремић је у време почетка расправе у Хагу рекао да очекује како ће оцена Суда отворити могућност за постизање компромиса о будућем статусу Косова.

Неколико дана раније, говорећи у САНУ, председник Борис Тадић је нагласио да је данас Србији потребна иновативност у вођењу преговора око статуса Косова и Метохије, али и у међународној политици и свим другим важним областима. „Онај ко није научио једноставну лекцију да ригидан, крут и претерано традиционалан приступ, који није дао резултате, не може да буде поновљен ни у будућности, губи право и легитимитет да обавља посао у садашњости“, рекао јеТадић.

Да ли ће заиста бити преговора са косовским Албанцима и о чему би све могло да се разговора, за сада се само нагађа.

Директор Форума за етничке односе Душан Јањић каже да би волео да председник Тадић, када говори о преговорима, мисли на животне ствари, попут спречавања ширења дроге по студентском дому у Митровици, успостављању нормалних економских токова, слободи кретања и размени података. „Али знам да он мисли на нове статусне преговоре који су немогући зато што суд у Хагу не даје обавезујуће мишљење, а препоруку за њихово покретање неће дати ни судије ни Савет безбедности УН“, каже Јањић.

Косовски Албанци пристају да разговарају са Србијом као суседном државом и радо би преговарали о практичним питањима, речено је „Политици“ у кабинету косовског премијера Хашима Тачија и наглашено да никакво саветодавно мишљење то неће променити.

Међутим, саветодавно мишљење суда у Хагу, и ако буде неодређено, произвешће одређене политичке консеквенце, сматра државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић. „Нисам оптимиста да ће до разговора доћи брзо, али несумњиво је да ће Међународни суд правде и његова одлука утицати на размишљања у том правцу. Мислим да ће међународне мисије на КиМ директно или индиректно помоћи да до тих разговора дође, пошто овај транзициони статус носи много проблема, који не могу да се решавају директивама нити одлукама мађународних представника на терену“, каже државни секретар.

На примедбу да је шеф дипломатије Скендер Хисени и током расправе у Хагу рекао да су „они који желе да обнове преговоре или несвесни ситуације на терену или желе да створе хаос у региону, пошто су Косово признале све суседне државе, осим Србије“. Ивановић каже да се морају стећи услови да са обе стране стола седну политичке елите које су спремне да направе историјски компромис. „Мислим да међународна заједница већ ради на томе и да ће се садашња гарнитура у Приштини променити“, каже Ивановић.

О несумњивом утицају међународних фактора на Косову говори и директор Балканског фонда за демократију Иван Вејвода. Он разуме зашто приштинска страна нема никакве жеље да то питање поново отвара, али додаје да Косово још није део међународних институција, осим финансијских, и да ће сигурно доћи до сазнања да мора да се разговара о нерешеним питањима. „Статус је за нас нерешено питање, али такође и низ практичних питања. Север Косова је додатно нерешено питање. Чини ми се да је у овом случају битан процес, метод, воља, да се ради у складу са европским вредностима мира и стабилности“, каже Вејвода.

Без обзира на то да ли „иновативни приступ преговорима“ схватали као Бајденов предлог да се не продубљују проблеми око којих не можемо да се договоримо (дакле да се разговара о свакодневним, животним проблемима) или намеру да се Косово подели (како српску позицију види британски „Економист“), Срби и косовски Албанци ће морати да почну да разговарају.

Биљана Митриновић

-----------------------------------------------------------

Вејвода: Разговарати европским језиком

(/slika2)Чињеница је да су сви актери на Балкану одлучни у две ствари: прва су европске интеграције, а друга је да се све решава дипломатским, легалним и институционалним путем. То даје некакве изгледе да можда може да се нађе пре свега место где се разговара, а потом можда и некакав заједнички језик, да се пре свега решавају оне животне ствари, а онда из њих произлази нешто што је компликованије и што називамо питањем статуса.

-----------------------------------------------------------

Јањић: Нема подршке за нормализацију

Немогуће је са овом коалицијом и позицијом у коју су дошли урадити нешто ново. Сегменте тог новог имамо већ данас: то је споразум са Еулексом који је потписао министар Дачић, а којим је предност дата животним потребама људи за безбедношћу, нормалном економијом и слободом. Али видимо да Дачић нема потпуну подршку ни у влади, а ни у јавности, да би тај сегмент могао да се прошири. Већ на првом кораку, када је на прелазу Мердаре требало показати пасош, почела је страшна бука.