СЕРГЕЈ ТРИФУНОВИЋ

Баук кружи светом, баук Америке. Али земљу увек чине људи, а не државна политика.у случају Сједињених Америчких Држава, она је таква каква је, освајачка, империјалистичка, још од оног дана кад је демократски председник Вудро Вилсон провалио да економска моћ лежи у рату, те ушао у први светски. Од тада, САД су ушле и у други велики, опет са демократом Рузвелтом на челу, овај пут доста спремније, те у времену које следи, испродуцирале многе друге, те и дан-данас своју економску и политичку моћ заснивају на стварању кризних жаришта. У случају овог данас, када се Буш заглављује у Ираку и прети прстом Северној Кореји и Ирану, амерички миротворци погрешно кривицу сваљују на плећа републиканаца. Ми знамо у ком грму лежи тасманијски ђаво јер и најмлађи памте како нас је избамбусао још један  демократа и она прелепа жена чију су фамилију Срби хранили за време другог светског рата, а њој је из тог периода остала само она народна: храни куче...

Но, било како било, то кажем, спада у домен политике, али ја се барем трудим да ме она не оптерећује, јер то је врзино коло и цитирам америчког писца Чарлса Буковског, који је на питање једног читаоца, зашто никада не пише о политици, написао једну кратку причу под насловом "Покушај да потуцаш мечку", бављење политиком исто је.

Америка је једна предивна и велика земља, оивичена са два океана.

Препуна предивних предела, пространих шума, језера, нестварних прерија којим се вуку духови геноцидираних Индијанаца, пустиња и путева којим можете да возите данима и не видите живо биће, али зато сигурно можете напунити око и плућа пространством и нестварним заласцима сунца.

социолошки, то је пак јединствени простор на свету у коме можете срести апсолутно све постојеће културе и цивилизације и упознати се са свим што различити етницитети собом носе. прво ми пада на памет кухиња, на пример...

Кажу да је Њујорк мелтинг пот, или лонац за топљење, ја бих рекао да су сви већи градови мање-више такви. Јединствени лонац за мешање свих могућих култура. својеврсни вавилон... Узбудљиво, ипак. Надам се, не и са таквим крајем.

Глумац