Неугодно огледање

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, новембра – Успели смо да ујединимо свет али, на жалост, против себе – вајка се пролазник познанику у предграђу Вашингтона. – Па, и то показује да поседујемо моћ каквом досад нико није располагао – одговара му саговорник.
Слични коментари могу да се чују и у круговима овдашњих експерата – поводом обновљеног раста непопуларности једине суперсиле у међународној јавности. Недавна међународна анкета америчког Истраживачког центра "Пју" потврдила је да у свету не јењава незадовољство понашањем Американаца, чак дотле да оно расте и међу њиховим стратешким савезницима.
– Међународни имиџ САД је поново на низбрдици – изјавио је Ендру Кохот, директор те институције, на трибини посвећеној испитивању узрока истрајног "антиамериканизма" који већ забрињава и вашингтонске званичнике. Већина испитаника, пренео је, замера нам – егоцентризам, непоштовање других држава и једнострано деловање на глобалној сцени.

Отпор курсу

Гневове највише распаљује рат у Ираку, не само у муслиманским него и међу америчким западним партнерима. Највећи отпор америчком курсу усредсређен је баш на просторима које она сматра витално важним по себе – у савезничкој Европи и на нафтом богатом Блиском истоку. Такве "маказе" додатно продубљују сумње у ефективност суперсиле: кад губи подршку тамо где се највише ангажује, шта ли тек може да очекује међу онима који јој замерају да их хронично занемарује?

Анкета "Пју", у којој је испитано скоро 17.000 људи у САД и 14 других земаља, показала је да повољно мишљење о Американцима нема ни већина нација које с њима деле исте или приближне системске вредности. Међу њима, најнижи постотак позитивног доживљавања САД забележен је у Шпанији – 23 одсто, док је у Немачкој и Француској таква пријемчивост такође ниска – 37 и 39 процента. Од четири тестиране европске нације, само "најближи рођаци" Британци показују више наклоности него одбојности према Американцима, али и они у ентузијазму сведеном на 56 одсто.

Најмању подршку, по тој анкети, Американци сада уживају у Турској – само 12 процената, где више утицаја, изгледа, има околност да би распламсавање рата у суседном Ираку могло да доведе до сепаратистчких акција Курда са обе стране границе, него политичка подршка Вашингтона Анкари у њеним тежњама да се учлани у ЕУ. Минимална је популарност суперсиле и код других ирачког суседа, Јорданаца – свега 15 одсто.

Занимљиво је, међутим, да је престиж Американаца већи међу силама изван ЕУ: повољно се о њима изразило 63 одсто Јапанаца, 56 процената Индијаца, 47 одсто Кинеза и 43 процента Руса. Код Јапана се тај престиж одржава, мада је мањи него раније, због јаких економских веза и уверења да САД могу да га заштите од околних "неизвесности" сада појачаних нуклеаризацијом Северне Кореје, док остале три силе исказују блискост са суперсилом пре свега у борби против исламског екстремизма, као и у уносним пословним аранжманима.

Минуси и плусеви зависе од конкретних дејстава. Највеће разлике се примећују између 2003, године када је Америка напала Ирак, и 2005, када је она пружила помоћ пострадалима од катастрофалног цунамија у подручју Индијског океана. 

Нови талас

Кохут је недавно, заједно с колегом Брусом Стоуксом, објавио књигу "Америка против света", с наднасловом "У чему се разликујемо и зашто се не волимо", у жељи да то дело буде допринос разјашњењу "антиамериканизма" а онда и уравнотежењу међународних односа. Аутори су у тој студији констатовали да је нови талас непопуларности Американаца превазишао ранију критику њихове политике. Навели су пет фактора таквог кретања: 1. имиџ САД опада широм света а не само у Европи и међу муслиманима, где је тај процес најизраженији; 2. одбојност према властима се местимично проширила на народ; 3. критикује се и систем САД; 4. страхује се не само од оног шта једина суперсила чини, већ и од онога што би могла да уради и 5. нови антиамериканизам се испољава као прилично снажан и дуготрајан процес.

Ствари су догурале дотле да су анкетирани у 15 земаља махом рекли да је опасност по светски мир већа тамо где су Американци војно или политички најангажованији него тамо где суперсила није интервенисала а где сматра да леже највеће актуелне претње међународној безбедности. Тако је већина испитаника оценила да је светски мир знатно више угрожен инвазијом САД на Ирак и хроничним израелско-палестинским сукобом него из Ирана и Северне Кореје, којима се нарочито одавде замера због нуклеарног наоружавања.

Американци, као и други, воле да се огледају у иностраним очима, али их добијена слика дубоко онеспокојава. Делимично су и због тога, прошле недеље, изрекли "санкције" овдашњем спољнополитичком курсу, поготову према Ираку. На парламентарним изборима, где су неуобичајену важност добили односи са светом, ударили су "жестоке пацке" досад апсолутно доминирајућим републиканцима и власт у парламенту поверили опозиционим демократама.

Према првим реаговањима из света, тај заокрет би могао да им побољша имиџ. Није, међутим, извесно да ли ће се поправити и амерички глобални курс коме је споља највише пребацивано да не показује довољно разумевања за друге.

--------------------------------------------------------------------------

58:36

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, новембра – Истраживачи америчког магазина "Форин полиси" анкетирали су сународнике и питањем: "Мислите ли да САД могу делотворно да помогну другим земљама да постану демократске, или је демократија нешто до чега ће земље саме доћи  када буду спремне за то?" Самостални пут је добио 58 одсто гласова, америчка помоћ 36, док се шест процената испитаника није определило.