Карневал у „Граду бога”

Урбана легенда каже да сваки трећи мушкарац од адолесцентног доба па до позних година жели да гледа бразилску фудбалску репрезентацију на чувеној Маракани и да посети карневал у Рију.

Жеље су се примакле остварењу откако су велики туроператори почели да праве аранжмане за путовање из снова и тиме спустили цене за одлазак у чаробни Бразил.

Карневал у „Граду бога”, како још зову Рио, почетком фебруара привлачи пажњу читаве планете а стотине хиљада туриста слива се из свих крајева земаљске кугле у вишемилионски град стиснут Атлантским океаном, заливом Ботафого, на југу заливом Иља Гранде и у залеђу падинама Сијере де Кариока, по којој и све становнике овог јужноамеричког џина-земље зову погрешно кариокама иако се то име односи само на један узан појас уз океан. Тих дана карневала становници Рио де Жанеира („Јануарска река”, на језику индиоса) имају само три приоритета: да певају, играју, шире добре вибрације и покажу уштогљеној, неопуштеној туристичкој маси како се забавља у великом Бразилу.

Симпатична самоувереност и комплекс више вредности изазивају подсмешљиву неверицу код дошљака после узвика: „Свет је велики, али Бразил је највећи”или више доброћудне неголи претеће изјаве „Странче, уколико ти се не свиђа Бразил, врати се одакле си и дошао”. Они су најбољи фудбалери, возачи, љубавници и о томе не треба уопште расправљати; једино око чега се споре јесте да ли је национално пиће кајапириња најбоље у јужном или у северном делу Бразила или карневал у Рију, Ресифеу, Наталу, Форталеци, Сао Луису, Белему.

Слободан Мићић из Контикија каже да то не може да се опише већ мора да се доживи. Карневал је, каже, посебан доживљај за сваког Бразилаца, који се ишчекује, припрема читаве године, а не само за туристе пристигле са свих страна света. Тих дана је посебна атмосфера у граду који очекује ерупцију одушевљења, излива емоција и радости, али и у људима за које је празнична, славска атмосфера важнија од многих догађаја током године. Школе самбе се спремају а у елиминационим такмичењима надигравају са играчима из читаве земље да би стигли до великог финала и показали вештине на самбодромима пред стотинама хиљада гледалаца. Сви играју, певају, навијају за фаворите из краја, града или покрајине и завичаја из кога су дошли ко зна када у овај галиматијас зајапурених играча самбе, мириса егзотичног цвећа, немогуће шарених нијанси костима и заталасаних тела тамнопутих лепотица. На све стране дим од распаљених ћуркињоса (роштиља) уз ражњиће од пилећег меса. Наши људи се брзо прилагођавају темпераментним Бразилцима и разиграним лепотицама па се очас нађу усред скоковите поворке коју прате покушавајући да опонашају играче, наручују роштиљске возове на опште одобравање новопечених бразилских пријатеља и тих дана стварно уживају за разлику од уштогљених и хладних северњака.

Како ништа не ради у доба карневала, живот се одвија на улици, једе се, спава (само домаћини); крај ћуркињоса, где се на лицу места черупају пилићи, чисти риба, пече и једе уз обиље салата и коктела који се пију из кокосових ораха који тако хладе на температури од тридесетак степени. Они којима то није доста могу да наруче чак и сладолед од сира. Уморни отетурају до хотела који Контики резервише уз саму плажу – легендарну Копакабану и након одмора од неколико сати поново одлазе у гротло песме, ритма и звука.

Бразилероси су доброћудан народ, једино што се саветује туристима јесте да ништа осим шаке крузеироса и фотоапарата не носе са собом јер џепароши из свих крајева Бразила једини раде. Извештаји светских агенција о карневалу завршавају се подацима о броју срчаних и других хроничних болесника који нису издржали емоције, вишедневне напоре роштиља, коктела, звукова, ритма и излуђујућег играња потпуно обнажених играчица. Мада, многи би одабрали да баш тако скончају овоземаљски живот – у загрљају заносних полуголих, треперавих лепотица. И после шест дана играња, уз звуке карневала који се преноси на чувене плаже Копакабана и Ипанема, гости Контикија одлазе на мирно место, летовалиште Бузиос, некада мало рибарско село, где се одмарају и враћају енергију адреналинских дана узаврелог Рија.

Како су снови обично пројекција стварних жеља, остварите своје снове јер, како је недавно рекао успешни учесник једног познатог квиза одговарајући на питање за пуно новца: „Па, једном се живи”.