Још без формуле за пензије

Влада Србије која је под притиском набујале јавне потрошње и Међународног монетарног фонда кренула у реформу пензијског система истовремено је преузела на себе улогу и потенцијалног кривца а и могуће жртве јер је извесно да какав год законски предлог буде донет неће задовољити ни садашње, али ни будуће пензионере који као технолошки вишак успевају да дођу до чека захваљујући годинама живота.

И док се с једне стране из државне касе за редовну исплату принадлежности издваја безмало 40 одсто средстава, пензије су и даље за највећи број старих више него скромне. Од 1,6 милиона пензионера чак 60 одсто њих месечно прима до 21.700 динара, а истовремено чак 224.000 пољопривредних пензионера с чеком добија мање до 90 евра.

Радина Тодовић, председница Радне групе за реформу ПИО система, каже за „Политику” да се у овој фази разматра неколико опција благог подизања оба услова за одлазак у пензију – и стажа и година живота (са 53 на 58 година старости) и (35 на 38 година стажа) за жене у периоду од 2011. год. до 2023. године.

Када је реч o породичним пензијама, припремају се измене које предвиђају постепено подизање старосне границе за оба пола по неколико месеци годишње од 2012. године. Према садашњем решењу и удовице и удовци премлади стичу право на породичну пензију (жене са 50, а мушкарци са 55 година), тако да се и ови услови морају прилагодити реалности.

Општи старосни услов – жене са 60 година, мушкарци 65 – остаје исти, каже Тодовићева, додајући да без обзира на тренд у свету да се изједначи старосна граница за оба пола, процењено је да положај жене код нас не оправдава померање старосне границе.

Упитана да ли је извесно како ће се пензије усклађивати у 2011. години – с растом зарада или индексом потрошачких цена и реалним растом БДП, како предлажу у ММФ, Тодовићева каже да ће формула за усклађивање заштити реалну вредност пензија, а каква ће она бити тек ће се договарати.

– Извесно је да је економски неопходно да опадне учешће ових трошкова у бруто друштвеном производу са 13 на 10 одсто у 2015. години – напомиње она, подсећајући да у сваком случају остаје опредељење да пензије постепено расту до износа од 70 одсто од просечне зараде.

(/slika2)Због економске кризе разматра се могућност извесног повећања најнижих пензија које су прошлог месеца износиле 11.088 динара, јер би у овој категорији пензионера могло бити социјално најугроженијих.

Радна верзија текста нацрта закона требало би да буде завршена у наредних десетак дана, а циљ реформе је стабилност система у средњорочном периоду до 2015. године уз очување редовне исплате пензија.

Тодовићева каже да је у условима светске кризе и заустављања инвестирања у нашу земљу, успех да стандард запослених и пензионера остане исти, односно да не дође до драстичног пада њиховог материјалног положаја. Поред тога, пензије нису смањене иако је било таквих захтева од разних политичких група.

(/slika3)– Уколико наредне године дође до драстичног пада материјалног положаја и запослених и пензионера, влада би требало да нађе начин да одговарајућим мерама заштити најугроженије. Показало се ефикасним што смо крајем 2008. године једнократно подигли пензије за 10 одсто јер би иначе најстарије сачекало замрзавање на нивоу далеко нижих пензија да оне нису увећане – каже Тодовићева.

Питање пензија ће бити врућ кромпир за будуће владе све док се не постигне одговарајући ниво економског развоја и то таквог да више нема дефицита у Републичком фонду за пензијско и инвалидско осигурање.

То је могуће, објашњава, новим запошљавањем и повећањем броја осигураника. И што је нарочито значајно – да се онемогући сива економија у легалном систему – тако што ће се евидентирати, врло прецизно, сваки динар прихода, а онда на основу тога извршити и обавезна уплата доприноса за ПИО према стопи доприноса утврђених законом.

Јасна Петровић

-----------------------------------------------------------

Јовановићев предлог – казна за најстарије

Упитана како коментарише предлог Чедомира Јовановића, посланика ЛДП-а, „да се пензије смање пензионерима за један одсто за сваку пуну годину која им недостаје до пуног стажа”, Тодовићева каже:

– Пун радни век, односно пун пензијски стаж, као категорија у важећем систему пензијског и инвалидског осигурања, не постоји. Висина пензије се одређује на основу два елемента – личног бода и вредности општег бода. Према томе, дужина пензијског стажа директно утиче на висину пензије сваког осигураника на тај начин што већи пензијски стаж обезбеђује већу висину пензије и обрнуто, с тим што је максимални стаж који се узима у обзир за одређивање висине пензије 45 година (нпр. то значи да је осигураник почео да ради са 20 година живота и да непрекидно ради, односно да је у осигурању до 65. године живота).

Имајући у виду наведено, не чуди чињеница што нема великог процента корисника пензија, који немају такозвани пун стаж, ни по важећим ни по ранијим прописима, а поготову за лица која су завршила факултете јер теоријски нису ни могли млади да се запосле. Сходно наведеном, нема никаквог оправдања ни логичног ни економског да се, како наводи господин Чедомир Јовановић, пензије умањују за недостајући пун стаж јер би то значило кажњавање корисника пензије без икаквог разлога – категорична је она.

Ј. П.