Педесет личности деценије

Човек који је највећим делом ове деценије био углавном непознат у свету, на крају постаје најславнија и најмоћнија личност планете према избору британског листа „Тајмс”. Барак Обама предводи листу педесет личности које су највише утицале на човечанство за протеклих десет година, без обзира на то да ли је реч о научницима који су дали кључан допринос у лечењу опаких болести или злочинцима који су свету утерали страх у кости.

Првих десет места су:

1. Барак Обама, први Афроамериканац у Белој кући, постао амерички председник упркос моћи породице Клинтон која му се супротстављала у предизборној кампањи и почео да спроводи реформе америчке унутрашње и спољне политике.

2. Сајмон Ковел, ТВ продуцент, стоји иза емисија за избор музичких талената „Икс фактор”, „Идол”, „Британија има таленат” које обарају рекорде гледаности док публика гласа за фаворите преко смс, што Ковелу доноси сигурну добит у време рецесије и кризе музичке индустрије.

3. Тони Блер, бивши премијер Велике Британије, „Мрзели га, волели га (макар у Америци), не можете га игнорисати”, три пута је узастопно добијао мандат, владао је Острвом десет година и постао светски играч битан за политику многих делова планете.

4. Френсис Колинс, генетичар и Крејг Вентер, биолог, дешифровали људски геном, скуп свих људских гена, чиме су поставили темељ за лечење и најтежих болести.

5. Ричард Докинс, професор на Оксфорду и научнопопуларни писац, аутор књига „Себични ген”, „Заблуда о богу” и других у којима страствено брани теорију еволуције и став да су религије имале веома негативан утицај на људско понашање.

6. Џоана Роулинг, британска списатељица, до објављивања последње књиге у серијалу „Хари Потер” већ је продала 400 милиона наслова широм света, зарадивши 560 милиона фунти. Сваке године издваја пет милиона фунти за добротворне сврхе.

7. Осама бин Ладен, први човек терористичке групе Ал каида, стоји иза смртоносних напада на САД 11. септембра 2001. од када оно насилно и фанатично у исламу долази у жижу јавности и слободног света који креће у рат против тероризма

8. Лери Пејџ и Сергеј Брин, оснивачи „Гугла”, својим претраживачем су милионима људи отворили пут знања, демократизовали податке и почели „да организују информације света и учине их доступним и корисним свуда у свету”.

9. Марк Закерберг, оснивач „Фејсбука”, виртуелног састајалишта које је омогућило корисницима да непрестано сазнавају шта се дешава у животима њихових пријатеља као и да на светској мрежи лако пронађу познанике са којима су изгубили сваки контакт.

10. Дејвид Бекам, фудбалер који је од свог имена створио бренд и новац, па медији извештавају о маркама његове гардеробе, чудним именима његове деце и модним стиловима његове супруге, певачице Викторије Бекам.

Иза Дејвида Бекама одмах је омражени бивши амерички председник Џорџ Буш који је нападима на Авганистан и Ирак поделио светску јавност и „створио нови светски поредак”, предат у наслеђе и наредној деценији. У првих двадесет на листи су и руски премијер Владимир Путин, најпознатији светски кувар Џејми Оливер, оснивач америчке компјутерске компаније „Епл” Стив Џобс, као и Џеф Безос, оснивач „Амазона”, компаније за онлајн продају књига, музичких дискова, одеће, обуће, итд.

Листа истиче колико је Интернет напредовао током деценије и колико је постао неизоставан у животу милиона људи. Творци сајтова и компанија везаних за Интернет смештени су на првој половини листе, чиме су новинари и уредници „Тајмса” истакли да је ово била деценија високих технологија.

Они су ипак забележили да је телевизија остала врло моћан медиј, па су међу педесет изабраних и Дејвид Чејс, творац серије „Сопранови”, и најпознатија америчка водитељка Опра Винфри. Од политичара је место на листи завредила још немачка канцеларка Ангела Меркел. Уместо најбогатијих бизнисмена, на листи се нашао Мајкл О'Лири, власник лоу кост авио-компаније „Рајанер” јер је драстично смањио цену авионских карата и учио их доступним већем броју људи. Енглеска певачица склона свим могућим пороцима Ејми Вајнхаус према „Тајмсу” је утицајнија од краљице Елизабете. Милијардери нису оставили неки посебан утисак на жири „Тајмса”, па је поменут само амерички инвеститор Ворен Бафет, али највећа превара у свету финансија није оставила незабележена. Берард Медоф заузео је 33. позицију јер је обмануо и обештетио многе инвеститоре отеравши неке у банкрот, а неке и у самоубиство.

Ј. Стевановић