Успони и падови

Када су српске царинске власти почетком 1898. задржале пошиљку од 54 барела сланине увезене из САД, амерички генерални конзул у Србији, Вилијам Рокхил, уложио је протест у српском Министарству иностраних дела.

У дипломатским контактима две државе, започетим почетком фебруара 1881, 54 барела сланине су била први озбиљнији проблем.

Амерички конзул у Букурешту Јуџин Скајлер и министар иностраних послова Чедомиљ Мијатовић потписали су 14. октобра 1881. трговински уговор и конзуларну конвенцију између САД и Кнежевине Србије. Ови документи улазе у ред најстаријих билатералних међународно-правних аката Србије.

После првог америчког амбасадора, министра резидента Јуџина Скајлера, у том послу се до 1914. огледало још 14 дипломата САД.

Када је почео Први светски рат 1914. председник Вудро Вилсон је 4. августа прогласио неутралност САД, али је на његов захтев амерички Конгрес изгласао рат Немачкој 6. априла 1917. До тада су Србија и њена ратна судбина заокупљали пажњу америчких штампе, али не и администрације САД.

Снажне симпатије јавности према Србији подстакле су многе хуманитарне активности, прикупљање различитог материјала и слање болничких мисија у Србију.

Вилсонова позиција о одржању Аустро-Угарске је пред крај рата промењена, па су представници Народног вијећа Словенаца, Хрвата и Срба из Аустро-Угарске, предајући адресу Народног вијећа 1. децембра 1918. регенту Александру Карађорђевићу, изразили уверење да ће границе нове државе бити повучене по етнографским принципима и применом ,,начела народног самоодређења" председника Вилсона, која су значила суштински заокрет у политици САД према стварању југословенске државе.

Током Другог светског рата, идеја о разбијању Југославије била је снажно присутна у САД.

На састанку са британским министром Идном 15. марта 1943, председник САД Рузвелт је рекао ,,да Срби и Хрвати немају ништа заједничког и да је смешно присилити два тако опречна народа да живе заједно у једној држави".

Предлагао је послератно обнављање самосталне Србије и стављање Хрватске под старатељство УН.

Савезничко бомбардовање градова у Србији 1944. године оставило је, несумњиво, болни траг у сећању српског народа.

Влада САД је признала ФНРЈ 23. децембра 1945, када је већ отворена криза око Трста.

Југославија је у очима САД била сателит Москве, амерички и британски авиони су нарушавали ваздушни простор ФНРЈ. Само од 10. до 20. августа 1946. било је 110 таквих прелета, а један амерички авион је и оборен.

Притисци на Београд су појачани и због суђења Дражи Михаиловићу, грађанског рата у Грчкој и пресуде загребачком надбискупу Алојзију Степинцу.

У фебруару 1948. је отворен совјетско-југословенски сукоб, снажно обојен и личним ривалством Стаљина и Тита.

Запад је и даље притискао, а СССР је увео најгрубљу економску блокаду. Иако изолована, Југославија је одлуком Генералне скупштине 20. октобра 1949. изабрана у Савет безбедности УН, свакако и зато што је већ 30. јуна 1948. у САД закључено да је први пут једна ,,комунистичка држава" постајала ,,независна од Москве".

Југославија је била централна тачка спољне политике САД у настојањима да изазову поделе у комунистичком свету.

Током боравка Владимира Велебита у САД (1951–1952) донета је одлука о великој, па и војној помоћи Југославији. Почела је реализација идеја Џорџа Кенана.

Политика САД у време председника Ајзенхауера (1952–1960) била је врло прагматична. Екстремни антикомуниста Џ. Ф. Далс је готово присиљавао амерички Конгрес да пружи помоћ Титу и Југославији, која је постала кључни стратешки партнер НАТО-а, што је потврђено и Балканским пактом између Југославије, Грчке и Турске (1953).

Показало се да идеологија није толико важна у креирању политичких одлука.

После рушења Берлинског зида 1989. и краја Хладног рата, стварање новог глобалног поретка праћено је разбијањем СФРЈ и серијом овдашњих ратова.

Санкције, игнорисање међународног окружења у политици Слободана Милошевића, НАТО бомбардовање Републике Српске, а 1999. године и агресија НАТО-а на СР Југославију, оставили су у наслеђе трагична искуства која су увелико поружнела слику америчко-српских односа и дипломатских веза установљених пре 125 година.