Србији у Пекингу пет медаља

Искусни спортски радник Лучано Бара, оперативни шеф Прошлих зимских олимпијских игара у Торину 2006. године „прогнозирао“ је недавно за потребе Међународног олимпијског комитета колико ће медаља освојити земље учеснице Олимписјких игара у Пекингу.

Бара, познат пре свега као поданик „краљице спортова“ атлетике и отуда добар статистичар, сматра да ће Србија на свом самосталном повратку на олимпијску сцену после 96 година освојити пет медаља – једну сребрну и четири бронзане и да ће у конкуренцији земаља које имају право да се надају трофејима бити на 57. месту...

То би био значајан напредак у односу на учинак наших спортиста на Играма у Атини 2004. када су у заједничком тиму са Црном Гором, освојили само две сребрне медаље (ватерполисти и Јасна Шекарић) и заузели 63. место (само 75 од 202 земља је освојило медаље). Међутим, право наших спортиста и спортских стручњака, а о љубитељима спорта да и не говоримо, је да планирају освајање већег броја медаља и и знатно бољу „структуру“, јер само једно „злато“ Србију би дигло међу педесетак најуспешнијих земаља у Пекингу.

(/slika2)То најбоље потврђује Сиднеј 2000. када је СРЈ била на 43. месту са само три медаље међу којима је било и „злато“ одбојкаша (сребрну је освојила Јасна Шекарић, а бронзу ватерполисти), а ми знамо да ће у нашем олимписком тиму у Пекингу бити доста спортиста и екипа шампионског формата.

Међу кандидатима за медаље свакако су најуспешнија српска олимпијка Јасна Шекарић (пет медаља на пет игара), ватерполисти, одбојкаши и одбојкашице које се управо боре за олимпијску норму, пливач Милорад Чавић којег је само пех са опремом спречио да први олимпијски трофеј освоји већ у Атини, тениски асови Новак Ђоковић, Ана Ивановић и Јелена Јанковић али и мушки дубл – било да Ненад Зимоњић игра са Ђоковићем било са Јанком Типсаревићем – а не смеју се заборавити ни остали стрелци, рвач Кристијан Фрис, двојац без кормилара Никола Стојић, Горан Јагар, кајакаши...

Због тога и предвиђање Лучана Баре ни требало узети као готову ствар, уосталом ни метод којим се послужио није базиран на „шестом чулу“ и видовитости, већ на обрачунавању трофеја које су наши спортисти постигли на последњим светским шампионатима.

Тако је лако утврдити да је салдо од пет медаља Лучано Бара базирао на светском „сребру“ наших стрелаца у троставу освојеном прошле године, светским „бронзама“ одбојкашица и рвача Кристијана Фриса и, будући да тенис нема светски шампионат, трећим местима које су на светским ранг-листама за 2007. заузимали Ђоковић и Јанковићева.

(/slika3)Због тога су у овој „подели“ без медаље остали ватерполисти и одбојкаши, четврти на светским првенствима, без обзира што су ватерполисти после Мелбурна тријумфовали у Светској лиги, а одбојкаши освојили европску „бронзу“. У предвиђању Лучана Баре није било места ни за четврто место Ане Ивановић, две европске титуле у кратким базенима Милорада Чавића, ни искуство и специјализацију Јасне Шекарић да осваја трофеје на олимпијским играма...

Уосталом, заиста није лако бавити се оваквим предвиђањима и анализама и било би наивно очекивати да ће се оне остварити до краја. То показује и прогноза коју је Бара начинио уочи Олимпијских игара у Атини. Није погодио колико ће најуспешније земље освојити трофеја, али погодио је редослед десет најуспешнијих земаља по броју трофеја, што указује да начин на који он покушава да предвиди учинак земаља учесница није за потцењивање.

Наши спотисти, ипак, немају разлог за велику бригу. Бара нам је уочи Атине наменио једну „бронзу“, а освојена су два „сребра“. Нека дупло буде и у Пекингу...