Хтео сам да оставим рукомет

Да није било клупских другара у Радничком Фиделинки Драган Тубић би данас, готово сигурно, био далеко од рукомета. У тренуцима када је, незадовољан статусом у тадашњем клубу, помишљао да престане да тренира, подршка и савети саиграча да истраје натерали су га да се предомисли.

Данас, три године касније, вихорно десно крило дочекује Нову, 2010, с титулом најбољег играча домаће лиге у 2009. у избору „Спортског журнала” и Рукометног савеза Србије. Поред овог, можда и важније признање, добио је од селектора Србије Сеада Хасанефендића који га уврстио прво на шири, а потом и на „прочишћен” списак за Европско првенство у Аустрији. Тиме је постао једини „домаћи” играч који се нашао међу 28 изабраних. Уколико се не догоди ништа непредвиђено, биће и једини играч из српског првенства на предстојећем шампионату Старог континента.

– Наравно да ми почетком ове године ни на крај памети није било да ћу учествовати на једном овако великом такмичењу. Међутим, партије у Партизану, олимпијској селекцији као и на Медитеранским играма у Пескари где смо освојили злато изгледа да су имале некаквог одјека. Коцкице су се сложиле и ево ме у конуренцији за Аустрију. Ипак, морам да напоменем да сам прилику у „А” тиму добио и стицајем околности. Нажалост, повредом стандарног репрезентативца Рајка Продановића отворило се једно место на десном крилу, поред годинама неприкосновеног Николе Којића. Хасанефендић ме је звао за претходну акцију – меч с Французима и „Панон куп” у Мађарској. Ваљда сам испунио очекивања будући да ме после тога није „прецртао” – каже скромно овај 24-годишњи Добојац, с пребивалиштем од 1987. у Сомбору. – Нешто пред рат моја породица је одлучила да се преселимо у Србију, тј. у Сомбор. Будући да сам тада имао свега две године може се слободно рећи да сам више Сомборац него Добојац.

У овом бачком градићу Тубић је почео да учи прве рукометне кораке код чувеног учитеља Јове Радаковића.

– Окушао сам се и у фудбалу и у кошарци. Био солидан али ме је друштво „преселило” у рукомет, негде крајем седмог разреда. Наиме, већина је тада почела да тренира рукомет па нисам желео да се одвајам – присећа се Тубић, који је први професионални уговор потписао 2003. с Радничким Фиделинком из Суботице. – Нисам био по укусу тадашњем тренеру Суботичана Николи Јевремовићу. Од три године у овом клубу само последњих шест месеци сам добио какву-такву прилику. Нисам одустао само због велике подршке саиграча, који су ме уверавали да ће мој квалитет кад-тад исливати на површину.

Након још годину дана у Суботици где је наступао за Спартак Тубић је 2007. дошао у Партизан који га је одмах послао на каљење у чачанску Младост.

– Неколицина нас из Партизана прослеђени смо у Чачак и мислим да је то био одличан потез. Имао сам велику минутажу код тренера Јокановића. Играли смо на три фронта што ми је помогло да убрзано сазрим – истиче Тубић који је после само годину дана враћен у табор „црно-белих” за које по потреби игра и десног бека. – То што смо освојили титулу прошле године помогло ми је да и као појединац одскочим и да се наметнем прво селектору Цветковићу, а потом и Хасанефендићу. 

Европски шампионат се ближи. До почетка је остало нешто више од три недеље. Србија је у „Б” групи с Исландом, данском и Аустријом.

– И даље не могу да верујем да ћу можда доћи у прилику да се огледам против играча које сам до сада имао прилике да гледам само на ТВ – Данцем Кристијансеном, Исланђанином Сигурдсоном... – пресрећан је Тубић који се пробио у сениорску репрезентацију упркос томе што није имао ни дан стажа у млађим селекцијама. – Можда сам најмање компетентан да причам о дометима у Аустрији. Ипак, пласман у другу рунду је за сада основни циљ, а после тога ћемо видети. Уколико отпутујем на шампионат очекујем, поврх свега, да сваку секунду искористим максимално и да дам максималан допринос колективу.

На крају реч-две о личним плановима и Партизану, с којим поред титуле државног првака има и Суперкуп.

– После јесењег дела имамо чак седам бодова заостатка за Колубаром и Црвеном звездом. Не предајемо се али смо свесни да ће бити заиста тешко да одбранимо прошлогдишњу титулу. Поготово, што имамо млад састав који и даље много осцилира. Загребаћемо посебно у Купу јер мислим да у овом такмичењу имамо веће шансе за трофеј. Волео бих да се с било којим пехаром опростим од Партизана будући да ми на крају сезоне истиче уговор. Највероватније ћу отићи, јер је очигледно да сам прерастао ову лигу, која је, нажалост, из године у годину све слабија. Због тога свако коме се пружи и најмања прилика да оде то и учини. Волео бих да ми наредна станица буде, рецимо, Словенија. Лига у овој земљи се показала као одлична одскочна даска за нека већа искушења. То су шпанска или немачка лига, које представљају сан сваког играча – каже на крају Тубић.

Ново Бојичић