Слободна бацања као нерешива енигма

После првог овосезонског сусрета ФМП –а и Партизана тренер кошаркаша из Железника Влада Ђуровић констатовао је да су поразу његовог тима кумовала слободна бацања. Млади играчи домаћих промашили су 11 „пенала”, од којих центар Самарџиски девет (15 шутева). Збиља, расплет је одредио Протићев неуспео покушај, за изједначење девет секунди пре краја.

ФМП је са линије бацања на овој утакмици шутирао са 71% успеха, практично једнако као што то чини у Еврочеленџу (70,3), трећерангираном европском клупском такмичењу у којем је у четири кола остварио максимални број победа. У НЛБ лиги је прецизнији (75,5 %), али је при дну табеле после 14 кола.

Занимљиво је да је проценат реализације код свих наших тимова у еврокуповима обрнуто сразмеран њиховом бодовном учинку. Од четири представника, једино Хемофарм бележи висок ниво (79%), али је остварио свега једну победу у четири кола и неће му бити лако да се ипак домогне другог круга Еврокупа.

Партизан је одличан у Евролиги упркос томе што је у „пеналима” најлошији, 24. тим такмичења са само 64 % искоришћености – слично је у НЛБ лиги где је на табели у врху, а у „бацањима” 12. са 72 % убачаја у 13 мечева. Но, биланс победа би можда био и бољи и ТОП 16 Евролиге надохват руке да у прошлој утакмици у Орлеану Лоренс Робертс није промашио два „пенала” 21 секунд пре краја, а други Американац „црно-белих” Бо Мекејлеб прокоцкао четири од осам на том сусрету.

Црвена звезда је са скором 3-1 надомак следећег степена Еврокупа, у којем је међу најгорима у погађању за један поен (68 %, 28. позиција од 32 екипе). Много сигурнија је у НЛБ лиги (трећа, 79,5 %), чији најбољи „пеналџија” је њен бек Филип Виденов (93,5 %), али на табели регионалног надметања лоше стоји. Победу у новембарском „вечитом” дербију извојевала је упркос осам промашених „бацања” (68 %) – Партизан их је гађао још слабије (13 промашаја, 66,7 %).

Репрезентација Србије у том елементу је била најбоља од свих учесника недавног Европског првенства у Пољској (77 %). Двојица наших репрезентативаца била су међу шесторицом нај-извођача (2. Теодосић 84,2 %, 6. Перовић 81,1 %). А наш национални тим био је најмлађи на „Евробаскету”.

Првак Европе Шпанија шутирала је „пенале” само 68 % у девет утакмица, мада су из њених редова двојица од петорице најуспешнијих на појединачној листи (1. Фернандез 88 %, 5. Наваро 84,2 %). И „црвена фурија” има играча који може да буде пример како младост није препрека за сигурност на „пеналтику”: 19 – годишњи Рики Рубио (Барселона) једини је са стопроцентним учинком у Евролиги (15-15).

Слободним бацањима се у постојбини кошарке приступа безмало на научној основи, али они који се тиме баве најчешће закључују да је ребус – нерешив. Анализе истраживача америчког спорта показују да у голфу и бејзболу постоје одређени сегменти који бележе врло сличне вредности деценијама, али ни у једној другој игри не постоји нешто толико постојано у распону од чак пола века, као што је то у кошарци – проценат погођених слободних бацања.

У тамошњој колеџ кошарци средином шездесетих година реализација је била 69 %, лане уочи плеј-офа 68,8 %. И у НЦАА има мало корелације листе најјачих екипа, са оном за тимове које најбоље шутирају „пенале”. У НБА је више од 50 година просек око 75 % (рекорд још из 1974, 77,1 %), што је ниво до којег стижу и кошаркашице професионалне ВНБА лиге: у два наврата последњих сезона имале су бољу реализацију од НБА колега. У нашем Првенству кошаркашица, „пенале” су у минулих 11 кола најбоље изводиле Ковинке (72,5 %) које су на претпоследњем 11. месту на табели, али су одмах иза њих непоражене девојке Партизана (70,9 %).

Американци кажу да је неписано правило да се на утакмицама слободно бацање шутира десет одсто слабије него кад нема никог у дворани, али да је кључ у тренингу показује пример највећег НБА експерта за „један поен”, који је био банкар за инвестиције док прошле деценије, гледајући утакмицу са трибина, није почео да размишља зашто врхунски кошаркаши погађају после невероватних акробација, па онда промаше једноставни „пенал”.

Гери Борен је 13 месеци развијао свој систем - консултујући због геометрије и математичаре – који је механику шута рашчланио на чак 41 део. Провео је десет година у Даласу који је у осам сезона са њим био први или други у слободним бацањима - 2003. у плеј-офу у Сан Антонију екипа поставила рекорд Лиге погодивши 49 „пенала” заредом. Његов програм није желео да прихвати Шакил О`Нил, рекордер по броју слободних бацања без поготка на једном мечу (11, у дресу „Лејкерса” 2000.). „Психолошки моменат је прецењен, 95 % је механика”, каже Борен, који сматра да је перфектно слободно бацање оно из старих времена, извођено са две руке које полазе „из сутерена”. Тако га је некада, све време гледајући кош, шутирао легендарни кошгетер Радивоје Кораћ, који је на сваком тренингу убацивао стотинак, а на утакмици, по својој рачуници, реализовао 80 %...

Г. Ковачевић