Од мора до гора, олтар до олтара

Од нашег дописника
Цетиње – У протекле две деценије у Црној Гори обновљено је и изграђено око две стотине православних храмова.

– У питању је највеће црквено градитељство у историји ове државе – каже за „Политику” Јован Маркуш,публициста из Цетиња,који о овом феномену спрема летопис.

– Прелиставајући црквенуисторијску грађу дошао сам до сазнања да је највише православних цркава и манастира обновљено и саграђено у време митрополита Митрофана Бана,који је у владичанској столици Цетињског манастира провео 36 година,крајем 19. и почетком 20 века.Ради се о 239 објеката.Ако се има у виду да је период од 1990. до данашњих дана,који обрађујем,готово двоструко краћи,онда се слободно може рећи да је крај прошлог века и прва деценија трећег миленијума златни период црквеног градитељства Црне Горе– каже Маркуш.

По речима нашег саговорника највише је урађено у Грбљу и Паштровићима,подручјима уз јадранску обалу,где је и иначе било највише сакралних објеката.Само у Доњем Грбљу је обновљено 14,а у Паштровићима десетак цркава.У двадесетак грбаљских села данас одјекују звона у 64 цркве,као и у обновљеном манастиру Подластва,зборном месту Грбљана.Паштровићи имају шездесет сеоских цркава и седам манастира,углавном из немањићког периода,па их зову с правом приморска Света гора.Обновљене су и изграђене нове цркве у Црмници,Бјелопавлићима, никшићком крају,Морачи,у северном делу Црне Горе.

–Посебан подухват представља обнова зетске Свете горе.Реч је о манастирима Старчева Горица,Бешка,Морачник,Ком,Космач и Врањина на Скадарском језеру,које је озбиљно био угрозио зуб времена.И небрига–додајеМаркуш.

Највише времена и новца свакако је утрошено у изградњухрама Христовог васкрсења у Подгорици,најимпресивнијег објекта те врсте не само у Црној Гори.У току је изградња још два велика храма,слична овом,у Беранама и Бару.

–Велика обнова је уследила након враћања народа Црне Горе својој цркви и Митрополији црногорско-приморскојпочетком деведесетих.Градили су мештани,помагали добри људи из дијаспоре,као и општине.Понајвећу заслугу за све што је урађено до сада има архиепископ цетињски,митрополит црногорско-приморски,господин Амфилохије–наглашава Маркуш.

Јован Маркуш истиче да никада у Црној Гори није било толико монаха и свештенства.Он наводи пример женског манастира у Жупи никшићкој где је од тридесет монахиња њих 80 одсто са факултетском дипломом.Импресионира њихов рад у изради икона и керамичких предмета.Скит манастира Острог у Јован долу код Никшића,где се припремају монаси,представља праву оазу у камену.Маркуш истиче оца Јојила(Булатовића) који је у околини Колашина садобрим људима подигао три манастира.

Поред Митрополије црногорско-приморске у чијем саставу је највећи број црквених објеката,у Црној Гори успешно делују Епископија будимљанско-никшићка,чије је седиште у манастиру Ђурђеви ступови код Берана,као и Епархија милешевска,која је задужена за пљеваљски крај.

Саво Греговић